Toplotni talasi u Indiji obično se pojavljuju između marta i jula da bi se smanjili dolaskom monsunskih kiša. Ipak, poslednjih godina ove vremenske nepogode traju sve duže, sve su češće i intenzivnije
Udarom intenzivnih toplotnih talasa u Indiji, ovoga leta stradalo je više od 100 ljudi, a predviđa se kako će narednih godina biti sve gore i gore. S obzirom na to da postoji mogućnost da će veliki delovi te zemlje postati prevrući za život, stručnjaci upozoravaju da nas verovatno čeka ozbiljna humanitarna kriza, javlja Si-En-En.
Indija spada među zemlje za koje se očekuje da će biti najviše pogođene klimatskim promenama. Stručnjaci sa Instituta za tehnologiju iz Masačuseta (MIT) smatraju da će delovi Indije postati jedva podnošljivi za život za ljudsko stanovništvo, čak i ako se u svetu smanji emisija izduvnih gasova.
Indijska vlada topllotnim udarom proglašava temperature koje se popnu najmanje 4,5 Celzijevih stupnjeva iznad normalne, odnosno prosečne temperature za to područje i za to razdoblje godine, u trajanju od najmanje dva dana. Toplotni talas postaje ozbiljan kada dva dana traju temperature koje su 6,4 stepena iznad normale.
Prag kojim se određuje jačina toplotnog talasa različit je. U glavnom gradu Indije, Nju Delhiju, toplotni udar se proglašava kada je dva uzastopna dana temperatura 45 stepeni Celzijusovih, prenosi Indeks.
Toplotni talasi u Indiji obično se pojavljuju između marta i jula da bi se smanjili dolaskom monsunskih kiša. Ipak, poslednjih godina ove vremenske nepogode traju sve duže, sve su češće i intenzivnije.
Prošle godine, širom Indije bila su registrovana 484 toplotna talasa, za razliku od 21 u 2010. Tokom tog razdoblja poginulo je više od 5.000 ljudi. Ovogodišnje brojke sugerišu mali predah spram prošlogodišnjih, ali se i dalje primećuje konstantno povećanje temperature.
Kako bi procenili koja je buduća stopa preživljavanja toplotnih talasa za južnu Aziju, stručnjaci s MIT-a razmatrali su dva scenarija: u prvom su prosečne globalne temperature porasle za 4,5 stepeni Celzijusovih do kraja stoleća, a u drugom je situacija bila optimističnija jer se u kalkulaciju uvelo smanjenje emisije štetnih gasova, odnosno temperature su porasle u istom periodu za samo 2,25 stepena.
Kada bi se dogodio optimističniji scenario, naučnici su otkrili da do 2100. godine nijedan deo južne Azije ne bi premašio temperature iznad granica preživljavanja. Međutim, stvari su izgledale drugačije pri pesimističnijoj opciji, za koju se pretpostavlja da će nas zadesiti ako se ne smanje globalne emisije štetnih gasova.
U tom slučaju, temperaturne granice preživljavanja biće premašene na nekoliko mesta u indijskoj visoravni Čota Nagpur, na severoistoku zemlje i u Bangladešu. Problematično područje bi takođe bila i plodna dolina reke Gang, severoistočna i istočna indijska obala, sever Šri Lanke i pakistanska dolina reke Ind.
(„Politika“)
