Veliki petak je državni praznik u Indiji. On proslavlja poslednje sate Hristovog života, njegovo raspeće i smrt, kako je opisano u hrišćanskoj Bibliji. Mnogi hrišćani u Indiji prististvuju bogosluženjima u crkvama ili molitvama na Veliki petak. Neki takođe poste i uzdržavaju se od konsumiranja mesa tog dana.
Širom Indije se održavaju i parade ili svečanosti na otvorenom koje slave poslednje Hristove dane i sate. Veliki petak predstavlja i dan žalosti, a službe u crkvama se održavaju poslepodne. Mnoge crkve pripremaju i gorki napitak, koji se služi vernicima posle službe.
Sveta sedmica počinje Strasne nedelje, nedelju dana pre Uskrsa, a Veliki petak pada dva dana pre Uskršnje nedelje. Rutuale prati tročasna služba, tokom koje se čitaju odlomci Jevanđelja o sedam poslednjih Isusovih reči. Dve najopoznatije rečenice su: „Oprosti im, Bože, ne znaju šta rade“ i „Stavljam ovo, Bože, u tvoje ruke“.
Uskršnja proslava u Indiji počinje Lentom i njen vrhunac je proslava Uskrsa. Hrišćani širom zemlje, naročito u Mumbaju, Goi i severnoistočnim državama, radosni praznik bogato slave. Indijci ne farbaju jaja, ali svesni ove vekovne tradicije, kupuju već ukrašena jaja i poklanjaju ih deci. Tokom festivala, Uskršnje zeke se takođe prodaju u radnjama. Kao deo tradicionalnih uskršnjih svečanosti, ljudi jedni drugima poklanjaju darove.
Goa, portugalska kolonija iz vremena pre indijske nezavisnoti, je jedna od najboljih prazničnih destinacija tokom Uskrsa. U ovoj zapadnoj indijskoj državi, tokom ovog praznika se održavaju ulične zabave, peva se i pleše. Raznobojni karnevali su deo proslave, a peku se i uskršnji kolačići za voljene. Jedna od uskršnjih tradicija u Indiji je i razmena raznobojnih lampiona. Prijatelji i rodbina takođe nakon završene crkvene službe razmenjuju Sveti krst.
Zbog različitog načina života i kultura širom Indije, tradicije vezane za proslavu Uskrsa razlikuju se od regije do regije, pa se tako mogu naći i različiti tradicionalni recepti koji se pripremaju za ovaj, pre svega radostan praznik.
