Kako prenosi Hina, u Gandijevom muzeju, podignutom na mestu na kojem je plemeniti borac za slobodu ubijen, mnogo je više stranih posetilaca nego Indijaca.
„Gandija je zaboravio sopstveni narod. Stranci su mnogo zainteresovaniji za Gandijev život i ideale“, kaže zaposleni muzeja.
„Možda smo postali potrošačko i podeljeno društvo koje je toliko udaljeno od Gandijevog učenja da takvu svetsku ikonu zanemarujemo u sopstvenoj zemlji“, dodao je.
S tim je saglasan i IT stručnjak Anand Jujaru, koji je muzej posetio sa svojim desetogodišnjim sinom.
„Indijci poznaju Gandija jedino s novčanica i po ulicama koje su po njemu nazvane. Niko se ne seća što je učinio i kakvu je žrtvu podneo“.
Indija je 1947. stekla nezavisnost od Britanije pre svega zahvaljujući Gandijevoj politici otpora građanskom neposlušnošću i nenasiljem.
Njegovu ideologiju u Indiji danas dovode u pitanje mnogi političari koji je smatraju nepraktičnom.
Gandijevska načela nadahnjivala su ljude i pokrete širom sveta, od Martina Lutera Kinga, Nelsona Mandele i Vaclava Havela do Aung San Su Ći.
Društveni naučnici i aktivisti naglašavaju važnost Gandijevih vrednosti u odgovoru na globalne napetosti i sukobe.
One, međutim, u Indiji padaju u drugi plan rastom hinduskog nacionalizama, porastom zločina iz mržnje i polarizacijom između hindusa i muslimana.
