Unuka Mahatme Gandija Tara Gandi Batačardži nekoliko dana će boraviti u Beogradu, pošto se odazvala pozivu ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića.
Kako je najavljeno, ona će tokom narednih nekoliko dana posetiti Muzej Jugoslavije, obići bistu i Ulicu Mahatme Gandija, te promovisati svoju knjigu „Sećanje na jedno izuzetno doba“…
Novinarima u MSP-u je poručila da u Srbiji oseća poruke poverenja, ljubavi, gostoprimstva, te da oseća veliko uzbuđenje, između ostalog, i zato što je smeštena u hotelu gde je održana prva konferencija Pokreta nesvrstanih. Kaže da o Jugoslaviji ipak nije slušala od svog dede, budući da je imala samo 14 godina kada je ubijen, ali joj je o zemlji koja je bila veliki deo istorije Indije pričao otac i ostali članovi porodice.
Tara Gandi Batačardži rođena je 1934. u Nju Delhiju. Ćerka je najmlađeg sina Mahatme Gandija Devdasa. Odrastajući u Nju Delhiju, uz dedu je imala prilike da upozna mnoge lidere i borce za slobodu. Život je posvetila radu Gandijevog muzeja Gandi Smriti i izložbenog paviljona Daršan samiti, koji je takođe posvećen Gandiju. Radila je i na obrazovanju žena i dece u ruralnim područjima u saradnji s Nacionalnom memorijalnom zadužbinom „Kasturba Gandi“, koju je u znak sećanja na svoju suprugu osnovao njen deda.
Pre tri godine joj je dodeljen francuski Orden umetnosti i književnosti za specijalne doprinose promociji mira, solidarnosti, kulture, obrazovanja i razvoja. Na dodeli nagrade je izjavila da je potrebno „naučiti se neustrašivosti Gandija“.
„Gandijeva neustrašivost je bila drugačija. Činili su je ljubav i saosećajnost. Sećam se njegove sobe, čija su vrata uvek bila otvorena. Retko ko je morao da zakazuje sastanak s njim da bi ga video. Sećam se da su političari koji su izlazili iz njegove sobe govorili da se ne slažu s njim. Verovatno nisu promenili svoj stav, ali su sigurno postali njegovi prijatelji. To je ta neustrašivost koja nam je danas potrebna“, rekla je Gandijeva.
Kako je jednom drugom prilikom navela, kada bi trebalo da svog dedu opiše jednom rečju, to bi svakako bila „saosećajnost“.
U jednom intervjuu je poručila da je potraga za unutrašnjim mirom ključ svega, te da prvi sat nakon ustajanja ujutru određuje kakvo će biti naše zdravlje ostatak dana. Zato ne voli da ujutru čita novine jer ne želi da je opterećuju tužne i haotične misli o svetu.
„Dan počinjem tako što uradim nešto pozitivno. Sebi govorim da danas neću biti ni prema kome gruba; ni sa kim se neću svađati; nikoga neću povrediti“, kaže Gandijeva unuka.
U knjizi „Sećanje na jedno izuzetno doba“ iz ugla deteta piše o Mahatmi Gandiju kao o porodičnom čoveku, roditelju i dedi, kao i o njegovoj satjagrahi, odnosno nenasilnom otporu.
Udovica je dr Džutija Prasada Batačardžija, koji je bio poznati ekonomista. Iz braka s njim ima kćerku i sina.
(Marija Kojčić, Danas)
