Jesmo li sami u svemiru? Pre četrdeset godina naučnici NASA pokušali su da odgovore na to pitanje lasniranjem Vojadžera, dve bespilotne svemirske letelice koje će otputovati dalje od ijednog ljudskom rukom napravljenog objekta u istoriji. Oni i dalje putuju. Od pesme kitova do poljupca, vremenska kapsula poslata u svemir 1977. imala je zanimljive sadržaje.
„Meni je ta ideja bila sjajna od samog početka”, kaže Timoti Feris. Da se napravi fonografska ploča koja sadrži zvuke i slike čovečanstva i da se hitne gore u solarni sistem, prenosi portal Diz Que Diz.
Do sedamdesetih godina, astronomi Karl Sejgan i Frenk Drejk već su imali neka iskustva sa slanjem poruka u svemir. Napravili su dve aluminijumske plakete anodizovane zlatom koje su bile pričvršćene za svemirske letelice Pioneer 10 i Pioneer 11. Linda Salzman Sagan, umetnica i Karlova supruga, ugravirala je na njih ilustraciju golog muškarca i gole žene sa naznačenim vremenom i lokacijom naše civilizacije.
Fotografije koliba, kuća i panorama grada daju pregled tipova zgrada koje se mogu videti na Zemlji. Tadž Mahal je odabran kao primer impresivnije arhitekture. Veličanstveni mauzoleum odneo je prevagu nad katedralama, majanskim piramidama i drugim strukturama, delom zato što ga je mogulski car šah Džahan izgradio u čast svoje preminule žene, Mumtaz Mahal, a ne u slavu Boga.
Kako bi nastavili u duhu projekta, kaže Feris, formulacije 55 pozdrava bile su prepuštene govornicima jezika. Na burmanskom je poruka bila jednostavna: Da li ste dobro? Na indonezijskom je glasila: Laku noć, dame i gospode. Zbogom i vidimo se narednog puta. Žena koja je govorila na kineskom dijalektu amoj ovako je formulisala dobrodošlicu: Prijatelji svemira, kako ste svi? Jeste li dobro jeli? Dođite da nas posetite, ako imate vremena. Zanimljivo je da je poslednji pozdrav, na engleskom, upriličio tada 6-godišnji Nik Sejgan, sin Karla i Linde Salcman Sejgan, Rekao je: Pozdrav od dece sa planete Zemlje.
(Nedeljnik)
