Posle Rejfa Fajnsa, Džulije Roberts, Pirsa Brosnana… u Srbiju stiže i Džoni Dep. On će u Beogradu snimati svoj najnoviji film „Minamata“. Istraživali smo koliko je Srbija privlačna destinacija za snimanje filmova, serija i reklama i kakva je korist podsticaja koje Vlada nudi inostranim ekipama.
Uri je najnoviji indijski spektal. Prikazan je u više od 2.000 bioskopa. Osim što obara bolivudske rekorde za nas je zanimljivije to da je ceo film snimljen u Srbiji. I početkom 2019. strane ekipe pristižu. Tako u Beogradu uskoro očekujemo i Džonija Depa.
Još se ne zna hoće li Džoni Dep snimati baš u Skdarliji, jer njegovi producenti u najstrožoj tajnosti čuvaju lokacije za snimanje. Međutim, vrlo je izvesno to da neće moći da odoli boemskoj četvrti i srpskim specijalitetima.
Tako je moguće da ga njegovi obožavaoci sretnu u Skadarliji ili na nekoj od centralnih beogradskih ulica poslednjih dana januara kada holivudska zvezda snima film o ratnom fotografu Judžinu Smitu.
Vlada je pre tri godine uvela podsticaje filmadžijama. U Srbiji se najčešće snimaju srednjebudžetni akcioni filmovi holivudske, ali i sve popularnije bolivudske produkcije.
„Ovaj program se odnosi na igrane filmove, TV serije, dokumentarne i animirane filmove, namenske filmove, reklame i vizuelne efekte. U njemu mogu učestvovati i domaće i strane produkcije kojima se vraća 25 posto uloženih sredstava u našoj zemlji. Budžet za ovaj program za 2019. godinu je 900 milona dinara“, navode iz kabineta predsednice Vlade.
Milica Božanić iz Srpske filmske asocijacije ističe kako je proračun da je od uvođenja podsticaja tri puta veći broj projekata koji se snimaju u Srbiji.
„Samim tim i prihodi su veći od nekih skromnih 10 miliona u periodu pre nego što su podsticaji uvedeni i nekih 35-40 miliona koja su očekivanja da će biti rezultat za 2018. godinu“, navodi Božanićeva.
Da bi dobili povraćaj od 25 posto, strane ekipe u Srbiji moraju da potroše najmanje 150.000 evra za animirani film, 100.000 za namenski ili 50.000 evra za dokumentarni film.
„Zato što je film jako dobar izvozni proizvod. Dakle, strani producent dođe ovde sa stranom ekipom, i provede ovde 45 ili 60 dana, snimi film i kada izlazi iz zemlje, šta ponese sa sobom? Jedan hard disk, dakle ne nosi ni naše drvo, ni naš repromaterijal, ni naše voće. Takođe, za vreme koje ovde provedu, oni su neka vrsta produženih turista“, kaže Alek Conić iz producentske kuće „Clockwork Film“.
A ujedno i najbolja reklama za Srbiju i najmanje 30 lokacija na kojima se snima, među kojima su Deliblatska peščara, Stara planina, Beli dvor… Ipak, nije lako trčati filmsku trku, jer sve veći broj evropskih zemalja uvodi olakšice i pokušava da privuče velike filmske projekte.
„Tako da se Srbija nalazi u tesnoj borbi sa Poljskom koja je upravo najavila uvođenje 30 posto podsticaja ili susedne Rumunije koja je julu uvela 35 posto podsticaja tako da je to konstantna borba sa drugim zemljama“, ističe Božanićeva.
Ipak, Conić navodi da je Srbija veoma interesantna jer na relativno maloj teritoriji ima različitu idiografiju.
„Imamo Vojvodinu gde možemo da snimimo nešto što je kao Toskana ili Provansa u Francuskoj. Imamo Beograd koji može da parira bilo kom evropskom gradu sa velikom rekom, sa starim i modernim delom. A opet na jugu zemlje imamo planine i nacionalne parkove koji su izuzetno interesantni. Upravo to što strani producent traži – da u jednoj zemlji konsoliduju ono zbog čega bi trebalo da putuje u više zemalja i da snima, a mi im to upravo nudimo“, ukazuje producent.
A nudimo i neotkrivene lokacije, brzo dobijanje dozvola za snimanje i iskusnu filmsku ekipu. Sve to je, nadaju se filmadžije, dovoljno da i u 2019. godini Srbija kao poželjna destinacija ostane zabeležena u imeniku svetskih producenata.
(RTS)
