Za svakoga ko je gledao film Dobri Vil Hanting bilo bi interesantno da sazna da je inspirisan Srinivasom Ramanudžanom (1887-1920).
Iako je interes za matematiku pokazao još u ranom detinjstvu, ovaj indijski matematičar nije imao formalno matematičko obrazovanje budući da je bio izuzetno siromašan. Iako izuzetan u matematici, bio je izrazito loš u svim ostalim školskim predmetima, zbog čega ne uspeva da završi školu.
Uprkos tome značajno je doprineo razvoju matematičke analize i teorije skupova. Radio je i na eliptičkim funkcijama, analitičkoj teoriji brojeva i beskonačnim nizovima. U svet matematike je stupio kada je u novinama naišao na matematički problem čije je rešenje poslao pismom na Kembridž. Slanje odgovora na matematičke probleme postavljene u časopisima bio je jedini način da se zadrži u svetu matematike.
Nakon toga dobija stipendiju, a zatim i priznanje u rangu doktorata zahvaljujući svom mentoru i prijatelju Godfriju Hardiju. Ramanudžanova biografija bila je i inspiracija za knjigu Roberta Kanigela „Čovek koji je poznavao beskonačnost“. Umro je u 33 godini, od tuberkuloze prouzrokovane posebnom brahmanskom ishranom. Posle smrti pronađene su njegove tri knjige beležaka koje su sadržale na hiljade rezultata koji su inspirisali radove matematičara decenijama posle toga. Neka njegova otkrića tek danas nalaze primenu u kristalografiji i teoriji struna.
(Petar Nurkić, Danas)
