Osnivač sikizma, Guru Nanak rođen je 1469. godine u hinduskoj porodici na severoistoku Indije. Nakon četiri putovanja na sve četiri strane sveta (Tibet, Šri Lanka, Bengal, Meka i Bagdad), Guru Nanak je počeo da propoveda novu religiju i brzo se oko njega skupila grupa sledbenika – sika. Po njegovim učenjima, religija je zamišljena kao veza između ljudi, ali je vremenom postala razlog za sukob među ljudima.
Guru Nanak je pre svega bio protiv sukoba između hindusa i muslimana i takođe se protivio ritualnim praktikama koje su ljude odvajale od osnovne duhovne potrage za Bogom. Pokušao je da stvori religiju koja bi prevazišla razlike između hinduizma i islama i odatle dolazi i njegova čuvena izjava: „nema hindusa, nema muslimana“.
Doktrina koju je propovedao Guru Nanak je kao osnovu imala autoritet jedinog Boga – Stvoritelja. Guru Nanak je za Boga koristio izraz „pravo ime“, jer nije hteo da koristi nikakvo konkretno ime. Po tome je Pravo ime jedan i jedini Bog, suveren i svemoćan, iako može da ima različita imena.
Guru Nanak je takođe uveo koncept „iluzije“. Po njemu mi vidimo ovaj svet kao da je realan, ali je realnost samo Bog. Materijalni svet je po tome jedino iluzija koja sprečava mnoge ljude zarobljene u materijalnom shvatanju da shvate jedinu pravu istinu — Boga. Sikizam ipak zadržava hindusko učenje o reinkarnaciji, iako uči da ljudi mogu da napuste ciklus ponovnog rođenja ukoliko kroz dobra dela zadobiju blagonaklonost Boga.
Guru Nanak je bio oštar protivnik sistema kasta. Njegovi sledbenici su ga zvali „guru“ („učitelj“). Pre smrti, Guru Nanak je imenovao novog gurua i predao mu u amanet da vodi zajednicu sika. Ovo nasleđivanje pozicije vođe je potrajalo do desetog gurua po imenu Guru Gobind, koji je pre svoje smrti 1708. godine pretvorio sikizam u samostalnu religiju i označio svetu knjigu „Guru Granth Sahib“ kao jedanaestog i poslednjeg gurua.
Svetu knjigu su napisali prethodni gurui, počevši sa petim (Guru Arjan). Guru Granth Sahib je napisana takozvanim gurmukhi pismom, ali na raznim jezicima: punjabi, sanskrit, boipuri i persijski.
