Rajendra Prasad (3. Decembar 1884 – 28. Februar 1963) je bio prvi predsednik Republike Indije, politički lider i pravnik po obrazovanju. Prasad se pridružio Indijskom nacionalnom kongresu u Indijskom pokretu za nezavisnost i postao veliki vođa. Kao pristalica Mahatme Gandija, Prasad je bio zatvoren od strane britanskih vlasti tokom Salt Satjagraha 1931. i pokreta Indije 1942.godine ali je kasnije bio oslobođen. Nakon sticanja nezavisnosti 1947. godine, Prasad je izabran za predsednika Ustavotvorne skupštine Indije i služio u privremenom periodu parlamenta.
Kada je Indija postala republika 1950. godine, Prasad je postao njen prvi predsednik, a izglasala ga je Ustavotvorna skupština. Nakon opštih izbora 1951, izabran je za predsednika prvog Parlamenta Indije i njenih državnih zakonodavnih tela. Kao predsednik, Prasad je uspostavio tradiciju nepristrasnosti i nezavisnosti. Podsticao je razvoj obrazovanja u Indiji i savetovao Nehruovu vladu u više navrata. Godine 1957., Prasad je ponovo izabran za predsednika i samim tim postao jedini predsednik koji je vladao dva puta za redom.
Prasad je delovao nezavisno od politike i aktivno je učestvovao u državnim poslovima. Godine 1962., nakon što je odslužio dvanaest godina kao predsednik, objavio je svoju odluku da se povuče. Nakon povlačenja u maju 1962. godine, preselio se u grad Patna, u državi Bihar. Nagrađen je najvišim civilnim priznanjem nacije.
Preminuo je 28. februara 1963. Muzej Rajendra smriti Sangrahalaija u Patni je posvećen njemu.
