Rabindranat Tagor je bio indijski književnik, dramaturg i filozof. Napisao je više od 1000 poema, 24 drame, osam romana, više od 2000 pesama, veliki broj eseja i druge proze. Njegova poezija se odlikuje jednostavnošću emocija, eseji jačinom misli, a romani društvenom svešću. Glavni cilj mu je bio povezivanje istoka i zapada. Sam je prevodio svoju lirsku poeziju na engleski jezik.
Bio je najmlađi sin hinduističkog filozofa i verskog mistika Devendranaha. Zadivljen prirodom i njenim detaljima, svoje prve pesme napisao je u svojoj osmoj godini. Do sedamnaeste godine života obrazovao se kod kuće, kada je na očevo insistiranje otišao u Englesku i da bi studirao prava. Studije u Engleskoj nije dovršio, već se vratio u Indiju i opredelio za književnost. Tokom boravka u Londonu, objavio je svoje prve dve zbirke pesama – Večernje pesme i Jutarnje pesme.
Godine 1913. dobio je Nobelovu nagradu za književnost za zbirku pesama Gitandžali, upravo u to vreme gubi i ženu i decu. Ovu zbirku pesama je napisao 1910. u Bengalu, a dve godine kasnije ista se izdaje u Londonu prevedena na engleski jezik.
Godine 1915. je proglašen za viteza od strane britanske vlade. Titule se odrekao posle masakra u Amricaru 1919. godine, kao znak protesta protiv vladara.
Osnovao je eksperimentalnu školu u Šantiniketanu, zasnovanu na Upandisanskim idealima obrazovanja. Povremeno je učestvovao u Indijskom nacionalističkom pokretu, gde se sprijateljio sa Gandijem.
Najznačajnija dela su mu zbirke pesama Gradinar i Gitandžali, a od romana Brodolom.
Tagore je takođe pisao i priče, romane, pozorišne komade, eseje, mjuzikle, putopise i memoare. Bavio se i slikanjem i komponovanjem. Autor je teksta indijske nacionalne himne.
Umro je u svom rodnom gradu 7. avgusta 1941. godine.
