Samit zemalja BRIKS-a vesnik je druge „zlatne dekade“ njihove saradnje, nadahnuto je kineska novinska agencija „Sinhua“ sumirala rezultat 11. godišnjeg okupljanja ove organizacije, održanog u Braziliji ove nedelje. Nasuprot tome, po nepodeljenoj oceni, poslednjih nekoliko samita Grupe sedam najrazvijenijih zemalja Zapada okončano je u neredu i podelama…
Još jedno važno poređenje ove dve grupe država. Ukupni BDP pet zemalja BRIKS-a – Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike — izračunat u odnosu na kupovnu moć, po proceni MMF-a ove godine iznosi oko 47,2 biliona dolara, što je preko 5 biliona više od ukupnog BDP-a G7, u kojoj su Sjedinjene Američke Države, Kanada, Japan, Nemačka, Francuska, Italija i Velika Britanija.
Sve članice G7 priznale su samoproglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. S druge strane, to nije učinila nijedna od zemalja BRIKS-a. Zato i ne čudi, ali je i te kako važno, što je u završnoj deklaraciji BRIKS-ovog samita u Braziliji potvrđena „fundamentalna posvećenost principu suvereniteta, uzajamnog poštovanja i jednakosti država“, multilateralizmu u međunarodnim odnosima umesto nametanja jednostranih rešenja, i „stvaranju poštenijeg i pravičnijeg, multipolarnog svetskog poretka“.
„Saradnja u okviru BRIKS-a je revolucionarna“, komentariše kineski list „Global tajms“. „U prošlosti, zemlje u razvoju morale su da idu preko Zapada kako bi dospele na globalnu scenu i razumele svet. Ali saradnja u okviru BRIKS-a podsetila je da postoji ogroman svet i izvan Zapada… Ranija saradnja sa Zapadom bila je vođena geopolitikom i služila je njegovim geopolitičkim ciljevima, a najvažniji cilj BRIKS-a je razvoj, što njegovim članicama otvara neograničeni prostor za saradnju. Da li će svet postati pravedniji i balansiraniji? To ponajviše zavisi od samog BRIKS-a“.
Koliki je stvarni značaj ove organizacije, i u političkom i u ekonomskom smislu? Koliki su dometi saradnje ovih zemalja, i šta bi moglo da je ugrozi?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović i diplomata Zoran Milivojević.
„Zbog uticaja zapadnih medija, mi u velikoj meri nismo ni svesni značaja nastanka BRIKS-a i njegovog uticaja na stvaranje multipolarnog sveta i pravednijih odnosa u međunarodnoj politici“, napominje Borislav Korkodelović i dodaje da o sve većoj važnosti BRIKS-a govori i zvanično predviđanje Međunarodnog monetarnog fonda da će „već sledeće godine zemlje BRIKS-a preteći SAD i čitavu Evropsku uniju po BDP-u izračunatom u odnosu na kupovnu moć“.
„Oštra razlika u raspoloženju koja prati okupljanja G7 i samite BRIKS-a, na kojima se postiže konsenzus oko strateških pitanja, pokazuje koliko se svet promenio“, komentariše Zoran Milivojević.
„Haotična atmosfera u G7 rezultat je kraja dosadašnjeg unipolarnog poretka, pokušaja Amerike da ostane jedina supersila na globalnoj sceni, i nerazumevanja promena koje se događaju. BRIKS, nasuprot tome, pokazuje da je razumeo ove promene i da ima strategiju koja mu odgovara, zbog čega i postaje protivteža onome što dolazi sa Zapada i opterećuje međunarodne odnose. Suština je u zalaganju BRIKS-a za ravnopravne odnose, zbog čega on i postaje primamljiv za Treći svet jer mu omogućava zaštitu sopstvenih interesa“.
Nova nesvrstanost
„BRIKS se zato, naročito u ruskoj literaturi, i poredi s novom nesvrstanošću, te takozvani BRIKS plus, koji okuplja i manje države iz regiona, postaje sve interesantniji. Istovremeno, BRIKS karakteriše i izuzetna sistematičnost u saradnji među njegovim članicama“ — završna deklaracija samita u Braziliji govori o produbljivanju saradnje na čitavom nizu polja, od poljoprivrede, preko medicine do finansijskog sektora, ističe se i da je između dva samita održano preko stotinu sastanaka u različitim formatima i oblastima… — „a to predstavlja ogromnu šansu za sve organizovaniji nastup zemalja u razvoju“, dodaje Borislav Korkodelović.
„O vitalnosti BRIKS-a govori i činjenica da političke promene u Brazilu i dolazak Žaira Bolsonara na vlast, koji je politički blizak Donaldu Trampu, nisu poremetili funkcionisanje ove organizacije, iako je upravo to bila namera Vašingtona. To se prethodno pokušalo i sa Indijom, ali ni to nije uspelo. A to pak znači da je nacionalni interes ovih zemalja da sarađuju jači od pokušaja da se to dovede u pitanje, što automatski povećava i politički uticaj BRIKS-a na globalnoj sceni. Niz evropskih zemalja to je konačno počeo da uviđa“, ističe Zoran Milivojević.
Alternativa dolaru
U produbljivanju saradnje unutar BRIKS-a, ali i u pogledu jačanja njegove globalne uloge, naročit značaj ima ekonomija, objašnjava Borislav Korkodelović:
„Zbog toga se i insistira na povećanju uzajamne trgovine među članicama BRIKS-a, gde važnu ulogu ima i Nova razvojna banka BRIKS-a, a od izuzetnog je značaja i stvaranje novog sistema plaćanja u lokalnim valutama umesto američkim dolarima. A to će, bude li zaživelo, a nema razloga da se to ne dogodi, značiti i da će dolar polako gubiti svoj značaj u međunarodnoj privredi, što će se u budućnosti reflektovati i poziciju SAD“.
„Dolar je jedan od mehanizama američke suprematije u globalnim odnosima, i u meri u kojoj bude ugrožen njegov status rezervne svetske valute, u toj meri će i sama Amerika gubiti svoj status. Američki unilateralizam i upotreba ekonomskih sankcija kao političkog oružja ovaj će proces traženja alternative dolaru, u čemu zemlje BRIKS-a prednjače, samo dodatno ubrzati“, zaključuje Zoran Milivojević.
