Indija je možda još daleko od statusa razvijene zemlje, ali u svemiru sve uspešnije parira i Amerikancima i Rusima.
Indijska organizacija za svemirska istraživanja (ISRO) je postala svetski rekorder u pogledu broja satelita lansiranih u jednom mahu, kada je poslala u svemirsku orbitu 10 naprava u aprilu 2008. No, kasnije su je pretekli NASA koja je 2013. lansirala 29 i Rusija, poslavši 37 satelita 2014, pomoću rakete Dnjepar.
Indija, stara nacija čuvenih matematičara i astrologa, zabeležila je još jedan značajan trenutak u svom ambicioznom kosmičkom programu. Uspešno je nedavno lansirala 20 satelita u jednoj misiji. Druga najmnogoljudnija zemlja na svetu, koja će još dugo putovati do statusa razvijene zemlje, već je zabeležila veliki broj dostignuća u svemiru, uključujući slanje sondi na Mesec i Mars.
Među pomenutim satelitima su bile naprave težine od 700kg do samo kilogram i po. Među njima su indijski kartografski sateliti, kao i oni u vlasništvu državnih univerziteta i inostranih kupaca – 13 satelita su iz Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i jedan koji je napravila kompanija iz sastava Gugla. Ostali sateliti pripadaju Kanadi, Nemačkoj i Indoneziji.
Posmatrači kažu da je lansiranje satelita znak da Indija postaje veliki igrač na više milijardi dolara vrednom kosmičkom tržištu. Slanje u orbitu nekoliko satelita u jednoj misiji snižava troškove i Indija se pozicionira kao efikasan ali jeftin operater, ključni igrač na unosnom međunarodnom komercijalnom kosmičkom tržištu, kažu upućeni.
Predsednik ISRO Kiran Kumar izjavio je da je lansiranje 20 satelita u jednoj misiji bilo kao „puštanje ptica da odlete u svemir“. „Svaka od tih malih naprava poslatih u svemir će nastaviti sa svojim aktivnostima koje su nezavisne u odnosu na ostale i svaki od njih će proživeti divan život u određenom periodu za koji su konstruisane“, rekao je Kumar pred lansiranje.
Indijska svemirska istraživanja su skromno počela 1962. Prva lansirna stanica je bila u ribarskom zaseoku Tumba, kraj južnog grada Tiruvananpurama (TERLS). TERLS je kasnije nazvana Svemirski centar Vikram Sarabai, po ocu indijskog svemirskog programa. Mala crkva u Tumbi je služila kao prva radionica, a sveštenikova kuća je bila kancelarija. Delovi raketa i njihovog tovara su često prenošeni biciklom. No već 1963. lansirana je prva raketa, Najk Apač, američke proizvodnje.
U Bangaloru, današnjoj indijskoj „silikonkoj dolini“ 1969. osnovana je državna agencija ISRO koja je izradila prvi indijski satelit Arjabata lansiran u orbitu 1975. sa kosmodroma u Sovjetskom Savezu. Nešto kasnije te godine, u saradnji sa američkom svemirskom agencijom (NASA), u Indiji je lansiran prvi satelit.
Danas ISRO ima niz ostvarenja. Indija je među nekoliko zemalja koje su izvele misije duboko u svemiru. Njena svemirska letelica Čandrajan je 2008. ušla u Mesečevu orbitu. Čandrajan ima najveću satelitsku mrežu senzora u svetu koja je utvrdila postojanje vode na Mesecu.
Čovečanstvo je čestitalo Indiji kada je u septembru 2014. letelica Mangaljan počela da kruži oko Marsa, čime je ostvareno nekoliko rekorda. Indija je postala prva azijska država koja je stigla do Marsa, prva u svetu kojoj je to uspelo u prvom pokušaju i jedna od samo četiri čije letelice kruže oko „Crvene planete“, posle SAD, Sovjetskog Saveza i Evropske agencije za svemir (ESA).
U Indiji nisu svi oduševljeni dostignućima ISRO ili vanzemaljskim ambicijama vlasti. Upravo su misije na Mesec i Mars kritikovane kao rasipanje sredstava koja bi mogla da budu bolje iskorošćena u zemlji u kojoj živi trećina svih siromašnih ljudi na svetu i u kojoj su rasprostranjeni neuhranjenost dece i drugi problemi.
Zagovornici indijskog kosmičkog programa, međutim, ističu kako ta zemlja, za razliku od mnogih drugih koje ulažu u vojne programe za svemir, ima, pre svega, razvojne ciljeve. Sateliti ISRO su veoma uticali na preobražaj života običnih Indusa doprinoseći smanjivanju nepismenosti među odraslima kroz programe učenja na daljinu, predviđanjem vremenskih promena i prirodnih nepogoda, telemedicinom…
Pored različitih odiseja u svemiru, ISRO donosi i zaradu Indiji. Usluge lansiranja satelita su veoma isplative. U svetu je sve veće interesovanje za postavljanje komercijalnih satelita u svemirsku orbitu pošto telefonske, internet i ostale kompanije žele povećane i tehnološki sve savršenije telekomunikacije.
Komercijalno preduzeće ISRO-a, Antriks korporacija je između 2013. i 2015. imala prihod od 80,6 miliona dolara od lansiranja satelita. Prema vladinim podacima, Antriks će u periodu 2015-2017. lansiranjem 25 satelita čiji su vlasnici sedam zemalja, zaraditi 68 miliona evra.
Indija postaje prepoznatljiva širom sveta kao jeftina opcija za slanje satelita u orbitu. Sa najnovijim lansiranjem, Indija je postavila u orbitu u protekle 22 godine ukupno 113 satelita, od kojih 74 potiču iz 20 susednih zemalja, među njima, pored već pomenutih i Singapura, Japana, Austrije, Danske, Francuske i Švajcarske. Indija je bivšoj kolonijalnoj metropoli Velikoj Britaniji lansirala šest satelita.
Njujorški „Vol Strit džornal“ je pisao kako je uspeh Mangaqana doprineo da „Indija ubrzano počne da širom sveta stiče priznanje kao jeftina opcija za slanje satelita u svemir“. Indijska misija na Marse je bila izuzetna i po niskim troškovima. Sa 70 miliona dolara to je do sada najjeftiniji međuplanetarni poduhvat. Američka letelica Maven, koja je stigla na Mars dva dana pre Mangaljana, koštala je američku nacionalnu vazduhoplovnu i svemirsku agenciju (NASA) čak 671 milion dolara.
Upućeni kažu kako je razlika u troškovima Mangaljana i Mavena u dalekoj većoj lakoći i jednostavnosti indijske letilice. Pa opet, Mangaljan će doprineti boljem razumevanju Crvene plante pošto je opremljen instrumentima koji će tragati za metanom, ključnim za otkrivanje znaka života na Marsu.
Iako je ponuda ISRO pouzdana i troškovno povoljna, ona još uvek nije među glavnim igračima na globalnm tržištu svemirskih lansera. Jedan od razloga je što u zemlji postoji samo jedna lansirana stanica sa dva mesta za ispaljivanje, što znači da u svemir može da bude poslat ograničeni broj objekata godišnje. Takođe, ISRO treba da usavrši sposobnost nošenja u orbitu težih satelita, kako bi postala ozbiljan igrač u globalnom svemirskom tržištu vrednomoko 300 milijardi dolara. Sada njime sa 80 odsto učestvuju SAD, EU i Rusija.
U Indiji očekuju da će, pošto bude okončan projekat Geosinhronog vozila za lansiranje satelita (GSLV), toj zemlji pripasti veći deo na globalnom tržištu od 1.000 satelita lansiranih u 2020. GSLV će, takođe, osamostaliti Indiju u svim aspektima tehnologija lansiranja pa ona više neće morati da plaća za slanje u svemir svojih težih satelita.
(Borislav Korkodelović, „Dnevnik“, 11.9.2016.)
