Indijska izborna komisija jedan je od glavnih stubova indijskog društva i najmoćnija takva komisija u svetu.
Šef izborne komisije je taj koji objavljuje datum izbora, a ne šef države ili predsednik vlade.
Ljudi takvoj instituciji veruju i ona je odraz demokratije i transparentnosti. Moto indijske komisije je da dopre do svakog birača.
U tom cilju koristi sva prevozna sredstva, od vozova, autobusa, helikoptera, do slonova i kamila.
„Na prošlim izborima u jednoj šumi bio je registrovan samo jedan birač, kome je omogućeno da obavi svoju građansku dužnost. Ostaće upamćeno i najviše glasačko mesto na svetu, na Himalajima, na 4.500 metara nadmorske visine“, objašnjava Borislav Korkodelović.
U drugoj najmnogoljudnijoj zemlji na svetu sve više se koriste elektronska sredstva za glasanje.
Uvedene su čak i dodatne mašine, koje svakom glasaču odštampaju na papiru za koga je glasao, kako bi mogao da kontroliše da li je mašina dobro registrovala njegovo izjašnjavanje.
Zbog svega toga, izlaznost je preko 65 odsto što je više nego u Sjedinjenim Američkim Državama koje se smatraju kolevkom demokratije.
„Bitka se vodi oko toga da li će Baratija dobiti 272 poslanika, jer onda Modijeva vlada neće zavisiti od koalicionih partnera, koji su tradicionalno nezgodni, kaže spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.
U zemlji koja ima 1,3 milijarde stanovnika, više od 60 odsto čine mlađi od 35 godina. Stranka premijera Modija zbog toga najavljuje nova radna mesta i proširenje domaće proizvodnje, čemu je doprinela i njegova incijativa „Made in India“.
Uprkos tome što su globalni igrači poput „Samsunga“ i kineskog „Sjaomija“ razvili proizvodnju u Indiji, nezaposlenost nije smanjena tokom prošle godine, što će se sigurno odraziti na određen broj birača.
Prema rečima poznavaoca indijskih prilika Deniša Lamuela, Baratija je snažno okrenuta nacionalnim osećanjima.
Kako za RTS kaže ovaj analitičar iz Dubaija, Modi koristi religijski momenat i kastinske razlike kako bi dobio dodatne glasove.
U prilog mu ide i najnoviji incident s Pakistanom, kada je bombaš-samoubica 14. februara ove godine usmrtio više od 40 pripadnika indijskih oružanih snaga u saveznoj državi Džamu i Kašmir, na šta je Indija odgovorila vazdušnim napadom.
Lamuel smatra da će napetosti između dva arhineprijatelja biti kratkoročne, jer Modi želi da pokaže nultu toleranciju svoje stranke prema terorističkim aktivnostima.
Te tenzije bi trebalo da se smire kako bi premijer konsolidovao svoju poziciju u drugom mandatu.
„Modijeva pobeda bi najverovatnije dovela do fiskalne konsolidacije, jer će njegova politika i dalje biti fokusirana na razvoj infrastrukture, veću podršku obrazovanju, podršku poljoprivrednim gazdinstvima i zdravstvenoj zaštiti“, smatra Lamuel.
Premijer Modi je 2014. godine uspeo da desničarskom i nacionalnom politikom odnese ubedljivu pobedu i posle 30 godina vrati BDP na vlast.
S koalicionim partnerima, koje nije morao da ima, započeo je program dubokih socijalnih i ekonomskih reformi.
„Na ekonomskom planu je ostvaren napredak rasta bruto društvenog proizvoda, pa je danas Indija među privredama s najvećom stopom rasta od oko sedam odsto“, navodi Korkodelović i dodaje da su među nepopularnim programima čiji rezultati tek treba da se osete, zamena krupnih novčanica i uspostavljanje jedinstvenog poreza na nivou cele zemlje, što nije postojalo od 1947. godine.
Oko 85 krupnih novčanica je demonetarizovano, što je izazvalo velike potrese na tržištu, naročito u sivoj ekonomiji.
Uprkos tome što su desetine miliona ljudi izvučene iz ekstremnog siromaštva, i dalje ima mnogo nezaposlenih koji teško žive, a stopa ubistava indijskih seljaka nije opala. To je karta na koju igra njegov protivnik Rahul Gandi, koji je svojim pristalicama obećao zadovoljavajuću minimalnu nadnicu.
(RTS)
