Da se nije lako boriti i izboriti sa zaustavljanjem odliva mladih visokoobrazovanih ljudi iz Srbije, najbolje govori najava pisanja Strategije za upravljanje ekonomskim migracijama od 2020. do 2027. godine.
Za sprečavanje te kompleksne pojave od koje Srbija, kao i svaka zemlja koja se sa njom suočava, ima veliku štetu, očigledno nije bio dovoljan početkom godine formiran Koordinacioni tim za upravljanje ekonomskim migracijama. Nakon šest održanih sednica, taj tim je zaključio da je neophodno i pisanje Strategije koja bi trebalo da sabere najbitnije mere koje bi mogle da daju rezultat.
Najavljujući donošenje Strategije, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević precizirao je da je prvo neophodno da se sačini analiza parametara koji utiču na ekonomske migracije. Strategija će, kako je rekao, biti koncipirana tako da se zna ko šta radi u državi, kako bi se zaustavio odliv mozgova i nju će pratiti akcioni plan.
Naš najpoznatiji stručnjak za migracije, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji i član Koordinacionog tima Vladimir Grečić, međutim, smatra da je trend koji je odavno prisutan, ne samo kod nas, nemoguće sprečiti.
„Odliv mozgova se ne može zaustaviti niti je to poželjno. Ljudi treba da odu, da se školuju, da rade i da se vrate. Ono što je važno i što je poželjno, to je ta cirkulacija u oba pravca, da ljudi odlaze, ali i da se vrate“, smatra on.
Sve veća emigracija
Statistika o „odlivu mozgova“ iz Srbije ne postoji, jer se uglavnom zasniva na podacima zemalja u koje su mladi otišli, a nije lako evidentirati sve osobe koje ulaze u neku zemlju, jer neke u toku godine to učine više puta, objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko.
„Ono što sigurno znamo, jeste da se migracija povećava. Naši zvanični podaci su da je prošle godine otišlo pet-šest hiljada ljudi, onih koji su se odjavili. Po oceni OECD-a, reč je možda i o cifri od blizu 50.000“, dodaje sagovornik Sputnjika, ograđujući se da bi tu brojku ipak trebalo proveriti, jer se tom statistikom u poslednje vreme nije bavio.
Ono što je ipak nesporno, dodaje on, jeste da svi indikatori ukazuju na to da se emigracija poslednjih nekoliko godina povećava i da će nastaviti da se povećava.
Niti privlačimo niti zadržavamo talente
Uostalom, i poslednji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma pokazuje da je Srbija po indikatoru „kapacitet za zadržavanje talenata“ na 134, a po indikatoru „kapacitet za privlačenje talenata“ na 132. poziciji od ukupno 137 zemalja.
Arandarenko, međutim, ukazuje na brojke koje dodatno brinu: kod nas svake godine oko 110.000 ljudi „napusti“ radnu snagu, odnosno radni uzrast, kako to ekonomisti kažu, a samo 70.000 novih uđe.
Sada se ljudi zapošljavaju na razne načine i po onlajn platformi. Mnogi visokoobrazovani sami biraju da rade kao takozvani telemigranti — žive u zemlji, ali rade za strane poslodavce. Neki imaju firmu, neki ne, neki to rade i uz drugi posao. Mnogim mladima je često to odskočna daska za fizički odlazak u inostranstvo. On zato smatra da bi država prvo trebalo da odustane od jedne od mera koje je najavila.
„Kada pričamo o merama koje država treba da preduzme, najava provere da li su oni koji su prijavljeni kao samozaposleni zaista samozaposleni, kako bi država eventualno skupila još poreskih prihoda, jedna je stvar od koje mislim da bi trebalo da se odustane dok se ne osvetli malo obuhvatnije Strategija zadržavanja mladih“, smatra profesor Ekonomskog fakulteta.
Izbeći restriktivne mere
Na pitanje šta bi, pre svega, trebalo da se nađe u Strategiji, Arandarenko kaže da ne postoji magični štapić, ali da je glavni recept imati dobar privredni rast, kreirati bolje okruženje, ne samo ekonomsko nego i društveno, da ljudi ostaju.
„I to se, naravno, ne rešava za jednu godinu. Mogu da kažem koje mere ne bi donele puno efekta — recimo, one koje se odnose na dodelu stanova, demografske, gde dajete dodatne podsticaje porodiljama i slične stvari. Mi, s druge strane, nemamo poreske olakšice za decu, za izdržavane članove domaćinstva. To bi bila daleko finija mera u odnosu na to da će država nekome dati stan, a njih 99 odsto ga neće dobiti“, mišljenje je Arandarenka.
Grečić, takođe, ukazuje da je reč o dugoročnom poslu, gde prednost u odnosu na restriktivne treba dati stimulativnim merama.
„Ono što je po meni najbitnije, to je usklađivanje sistema obrazovanja sa potrebama privrede, vodeći naročito računa o tehnološkim i drugim promenama koje sa sobom nosi četvrta industrijska revolucija, zato što će ova Strategija obuhvatiti period 2020-2027. godine. Smanjila se stopa nezaposlenosti, ali imamo veliki broj visokoobrazovanih ljudi koji su nezaposleni, a s druge strane postoji nestašica za određenim profilima kadrova u privredi“, objašnjava ovaj stručnjak.
Drugi među prioritetima, po njegovom mišljenju, jeste stvaranje boljih uslova za povratak stručnjaka iz naše dijaspore i za privlačenje onih iz inostranstva u Srbiju.
Omogućiti povratak
To pretpostavlja da Srbija prevaziđe slabosti kakve su nizak nivo ulaganja u istraživanje i inovacije, odsustvo strateškog upravljanja, mali broj istraživača u privredi, nepostojanje mehanizama za saradnju nauke i privrede.
Treća veoma važna mera, po oceni Grečića, odnosi se na stvaranje povoljne klime za direktne investicije dijaspore.
Na pitanje da li je model onih koji su uspeli da vrate iz inostranstva svoje obrazovane ljude, poput Indije, Kine, Irske, primenjiv kod nas, on kaže da se nijedan ne može preslikati, ali da od svakog nešto možemo da primenimo. Ukazao je na primer Indije, koja je merama uspela da angažuje oko 40 odsto onih koji su se vratili iz inostranstva otvarajući firme iz oblasti informatičke tehnologije.
Posebno je, međutim, naglasio da je poučan primer Irske koja je imala dosta uspeha u vraćanju obrazovanih iz sveta. Njihova dijaspora je finansirala studiranje stručnjaka iz Irske u Americi gde ih je najviše bilo, s obavezom da se oni po završetku studija vrate u domovinu. I Škotska je sa dijasporom razvila program povratka mladih obrazovanih stručnjaka, kaže on i napominje da je Vels pre nekoliko meseci objavio program direktnih investicija dijaspore u tu zemlju Ujedinjenog Kraljevstva.
U svakom slučaju, ono što predstoji, to je priprema dokumenta sa analizom stanja i efektima migracionih tokova, za koju je zadužen upravo Grečić i on će biti osnova za pisanje predloga Strategije.
Sputnik
