Od 23. maja, po objavljivanju rezultata izbora za 17. saziv Lok Sabhe, donjeg doma parlamenta, Indije, u toj zemlji postoji nova reč, cunami.
To je skraćenica za „cunami Narendre Modija“, posle nove ubedljive izborne pobede indijskog premijera i čelnika izrazito hinduističke stranke Baratija DŽanata (Indijska narodna partija, BJP).
Prvi put u istoriji savremene Indije, postojeći premijer je dobio novi mandat sa mnogo više poslanika u parlamentu. BJP je prešla magičnu cifru od 300 mesta i postala „svenacionalna“ stranka osvojivši veliki broj poslanika u nekoliko saveznih država u kojima nije bila prisutna. Izborni proces je predstavljao referendum o ličnosti premijera Modija koji ga je izrodio u neospornog „narodnog“ vođu.
Modi i BJP predvode Narodnu demokratsku alijansu (NDA) sa 350 od ukupno 543 poslanika u Domu naroda, impresivnih 64 procenata svih mesta. Prvi put u istoriji Indije, jedna politička partija osvojila je preko 49 procenata glasova na izborima. Modiju su potrebna 272 poslanika da formira vladu.
Ujedinjena napredna alijansa (UPA), predvođena Partijom indijskog kongresa (ICP) je neznatno poboljšala rezultat zadobivši 90 poslanika, a nekoliko regionalnih političkih stranaka ima manje mesta nego ranije. ICP opet nije postala zvanična opozicija, zbog neophodnih 10 procenata mesta u parlamentu.
Predsednik ICP Rahul Gandi, čiji su pradeda, baba i otac bili premijeri Indije, izgubio je tradicionalno porodično uporište, grad Ameti u severnoj saveznoj državi Utar Pradeš (UP) od kandidatkinje BJP. Ipak, izborio je poslanički mandat u izbornoj jedinici u Kerali, južna Indija.
Neki indijski analitičari smatraju da su mediji na engleskom jeziku „upali u zamku lažnog liberalno-sekularnog pripovedanja“ pa podržali podmitljivu staru elitu – „na račun energične i nekorumpirane“ BJP, optuživane za podsticanje mržnje prema manjinama, muslimanima, ženama i nižim hindu kastama. Demonizovanje BJP u liberalnim engleskim medijima u Indiji i svetu je neokolonijalno ponašanje odeveno u preterani strah, ne samo od nepopravljivih etničko-verskih pro-Modijevih suprematista, već i od Hindusa uopšte, tvrde oni.
U domaćim analizama se Indija doživljava kao primer cvetajuće demokratije u kojoj su i najmoćniji lideri prinuđeni da poštuju odluku glasača. Kako je uobičajeni trend u Indiji da birači odbacuju postojeću vladajuću garnituru i daju šansu opoziciji, nije jasno kako potonja, s obzirom na mešovit ekonomski nastup Modijeve vlade od 2014, nije uspela da kapitalizuje priliku i pobedi.
Prema analitičarima, očigledno je protiv Modija trebalo istaći lokalna pitanja i specifičnosti svake izborne jedinice, pa bi premijer teško mogao da obrati pažnju na svaku pojedinačno. Usmeravanjem pažnje na krunjenje Modijeve popularnosti opozicija je upala u klopku BJP. Zakasneo je bio pokušaj da se kampanja Rahula Gandija vodi kao o „predsedničkom“ kandidatu.
(B. Korkodelović, Danas)
