Malo je stranih investitora ili kupaca iz privatizacije koje je srpska javnost dočekala sa simpatijama.
A upravo se to desilo sa Kamalom Ahuđom, predstavnikom indijske kompanije Tafe koja je prošle nedelje kupila Industriju mašina i traktora iz stečaja. Presudni momenat za to nije bila samo nova nada da će se dugogodišnji pad nekad moćnog IMT-a konačno zaustaviti i preokrenuti u uspešnu priču. Mnogo je zaslužnija biografija predstavnika Tafea, koji već nekoliko godina pokušava da uspostavi trajniju saradnju sa IMT-om, a od prošle godine vodi i pregovore sa Vladom koji su tek ovih dana dali rezultat.
Kamal Ahuđa rođen je u Beogradu. Njegov otac, Ved Prakaš Ahuđa, bio je početkom 60-ih, u vreme osnivanja Pokreta nesvrstanih, među prvim predstavnicima stranih kompanija koji je ispred Tafea, indijske fabrike traktora, došao u tadašnju Jugoslaviju. Na Sajmu poljoprivrede upoznao je studentkinju prava Nadeždu Parmaković, koja je radila na jednom od štandova. Ubrzo su dobili sina Kamala koji je narednih desetak godina proveo igrajući se uz fabričku kapiju IMT-a, tu je pošao u vrtić a potom i u osnovnu školu „22. decembar“. Njegovi roditelji i dalje žive u blizini indijske Ambasade na Dedinju. Sa desetak godina Kamal odlazi u Indiju a posle školovanja u Austriju. I danas, kao predstavnik Tafea, pozicioniran na funkciji zamenika svog oca, direktora kompanije za Balkan, živi na relaciji Indija – Beograd – Beč. Njegova majka zaslužna je za njegov odličan srpski sa beogradskim akcentom, ali i za to što koristi ćirilicu, na kojoj se sa njom dopisivao.
– Godinama sam „gurao“ saradnju Tafea sa IMT-om, celog života slušam o tim traktorima i želja mi je bila da beogradsku fabriku kupim za života mog oca, koji i sada, sa 85 godina života, rukovodi velikim sektorom u kompaniji gde je i član Upravnog odbora – izjavio je Ahuđa junior odmah nakon što je objavljeno uspešno sklapanje kupoprodajnog ugovora i naglasio da će proizvodnja u novim pogonima, čiju je izgradnju najavio, biti pod žigom IMT-a.
On je podsetio da matična kompanija neguje isti brend, tehnologiju „fergusona“ koji je proslavio beogradsku fabriku i obezbedio joj tržišta na Balkanu, ali i zapadnoj Evropi i na severu Afrike. Ahuđa veruje da će već u prvoj godini početi da isporučuju prve mašine obnovljene robne marke, a nada se i da će za ubrzo proizvoditi 5.000 mašina godišnje i da će one ponovo naći put i do starih tržišta i do Rusije i Amerike. Ne krije da je srećan što je posao sklopljen, ali je ipak reagovao dan nakon što je ministar poljoprivrede izjavio kako će obnovljeni IMT otvoriti 800 novih radnih mesta. „Naša najveća fabrika, kapaciteta preko 60.000 traktora godišnje, a ima daleko manje od 800 radnika“, rekao je.
(Danas)
