U sedištu Ujednjenih nacija u Njujorku je 2. oktobra, na Međunarodni dan nenasilja, proglašen kao priznanje tvorcu indijske nezavisnosti Mahatmi Gandiju, delegacija Indije ratifikovala globalni ekološki pakt – Pariski sporazum o klimatskim promenama. Indija je 62. država koja je potpisala sporazum koji će stupiti na snagu mesec dana pošto 55 država koje čine 55 posto globalnog emitovanja gasova potpišu dokument.
Sa potpisom Indije, koja emituje 4,1 posto gasova, za Sporazum je potrebno malo više od tri procentna poena kako bi bio dostignut cilj, navode u UN. Još bar 14 država, koje čine najmanje 12 posto globalnog emitovanja, obavezalo se na potpisivanje sporazuma pre 2016.
Indijski mediji navode kako je Gandi, živeći u vreme trijumfa industrijskog kapitalizma, upozoravao na opasnosti koje izaziva neograničena eksploatacija prirodnih resursa. On je vizionarski uviđao da će nekoliko decenija kasnije prirodna sredina imati ogromnu ulogu u raspravama o razvoju čovečanstva, naveo je cenjeni delhijski dnevnik „Hindu“.
„Zemlja, vazduh, kopno i voda nisu nasleđeni od naših predaka već su pozajmljeni od naše dece. Mi morami da ih predamo u najmanju ruku u stanju u kakvom smo ih nasledili“, rekao je Sajed Akbarudin, stalni predstavnik Indije u UN. Predsedavajući ovogodišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN Piter Tompson, diplomata pacifističke ostrvske države Fidži, kazao je kako bi Gandi pozdravio napore UN da učine razvoj održivim i jednakim za sve.
Indijski premijer Narnera Modi je prošlog meseca objavio odluku svoje vlade da potpiše pariski sporazum. To je bio preokret u odnosu na prethodnu poziciju Indije da njen unutrašnji razvoj nije okončan pa mu ne pogoduju ograničenja. Naime, da bi ispunila obaveze iz sporazuma, Indija mora da ostvari niz standarda u proizvodnji energije i nadzora emisije gasova.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun i drugi uvereni su da će Pariski sporazum stupiti na snagu do kraja godine, pošto mu je niz zemalja pristupilo, uključujući i SAD i Kinu, dva najveća emitera.
Pariski sporazum usvojen je u decembru 2015. Trebalo je da stupi na snagu do 2020, pošto se odnosi na klimatski dnevni red za period posle 2020.
Inače, za većinu međunarodnih sporazuma potrebno je mnogo više vremena kako bi stupili na snagu. Kjoto protokol o klimatskim promenama, usvojen 1997, stupio je na snatu tek osam godina kasnije, 2005.
Veliki cilj Pariskog sporazuma stoga je da zadrži povećanje globalne temperature „značajno ispod“ dva stepena Celzijusa i da se potrude da ga ograniče na 1,5 stepeni. Globalno zagrevanje iznad dva stepena dovešće do porasta broja „ekstremih klimatskih događaja“, ocenio je Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC).
Razvijene zemlje su obećale 100 milijardi dolara za ulaganja u oblasti ekologije u zemljama u razvoju do 2020. Sporazum ne predviđa kazne za države koje ne ispune preuzete obaveze, ali sadrži pravila o transparentnosti koja će pomoći u ohrabrivanju zemalja da ispune svoje dužnosti. Ugovor i njegov napredak biće razmatrani svakih pet godina.
Značaj podrške Nju Delhija klimatskom sporazumu je u činjenici da je Indija treći najveći emiter u svetu. SAD i Kina su zaslužni za 40 posto globalne emisije ugljen dioksida. Indija je probala da uravnoteži emisiju ugljen dioskida sa ciljevima svog ekonomskog rasta time što neće odmah postaviti cilj smanjenja zagađenja. No, pošto je sada u režimu globalne klimatske promene, moraće da ispuni značajne obaveze u okviru sporazuma.
Indija će morati da smanji emisiju ugljen dioksida za 33 do 35 posto od nivoa iz 2005. To treba da bude postignuto do 2030.
Indija je druga najmnogoljudnija zemlja (preko 1,25 milijarde stanovnika) i velika privreda sa najbržim rastom u svetu. Njene vlade su dugo insistirale da moraju da očuvaju sagorevanje jeftinog uglja kojim Indija obilato raspolaže kako bi smanjile štetne nestanke struje i dovele električnu energiju u domove miliona građana.
(B. Korkodelović, „Danas“)
