Ono što je za nas košarka, to je za njih kriket. U njemu su „tate“. Šampioni sveta 11 puta. A fudbal? Na prvi pogled, reklo bi se, egzotika, ali izgleda da u Indiji najpopularniji sport grabi napred krupnim koracima.
Prethodnih godina svedoci smo migracija na Istok, neke od velikih zvezda su se preselile u Kinu, a neke, po okončanju karijera, zaputile u južni deo Azije, da animiraju one koji žele da uče. Sudeći prema svemu što je na licu mesta video Saša Kolunija, dobro im ide.
„Oduševljen sam talentom Indijaca. Onakve fizičke predispozicije se retko gde mogu videti. Mnogi se sa 16, 17 ili 18 godina priključuju prvim timovima i, verujte mi, nema razlike u odnosu na nas. Indija će za pet-šest godina napraviti bum. Najpre u azijskom fudbalu. Onda i svetskom. Resursi kojim raspolažu navode na taj zaključak“, priča za naš portal 29-godišnji Kolunija, jedini Srbin u indijskom fudbalu.
https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10212501860000374&set=pb.1198843351.-2207520000.1495898093.&type=3&theater
On je štoper DSK Šivadžijansa, koji je minulo prvenstvo završio na sedmom mestu u konkurenciji deset klubova.
„Tehnički, igra se doteran fudbal. Taktički, ne baš. Ljudi su rešili da uvezu kvalitet, pa su dozvoljena četiri stranca, od kojih najmanje jedan mora da bude sa teritorije Azije. Što je za posledicu imalo postepeno podizanje kvaliteta. Zašto sam pomenuo period od pet godina? Zato što će za to vreme da se na ogromnoj populaciji fudbal „primi“ i da postanu konkurentni Južnoj Koreji, Japanu, Iranu i Kini, vodećim zemljama najvećeg kontinenta. Plus, njihova reprezentacija je nedavno zabeležila skok na FIFA listi za 20-ak mesta, što ukazuje da su na dobrom putu“.
Za Indijce je vezano niz predrasuda. Kolunija ih seče kao mačem, prenosi Mocart.
„Prijatno sam iznenađen šta sve znaju. Nije to uopšte loša igra. Uslovi su fenomenalni, počev od infrastrukture. Svi stadioni su natkriveni i sa sedećim mestima. Najmanji stadion u ligi prima 20.000 gledalaca. Sve je uređeno i pedantno. Tereni za trening su na nivou evropskih. Mi imamo jedan sa prirodnom i jedan sa veštačkom travom. Osim Partizana, nisam siguran da još neko u Srbiji time raspolaže. Onda hotel za život igrača. Milina. Nisu ni toliko siromašni kao što bi zaključio neko ko samo gleda TV“.
Lošigno, Kolunija je zadovoljan. Odradio je godinu dana ugovora i u septembru se vraća u Indiju, pošto mu saradnja važi i za narednu sezonu.
„Dosta pažnje poklanjaju promociji. U svakom kolu organizuju se razne nagradne igre za navijače, dok se posle svake utakmice bira njen najbolji akter. Po uzoru na Premijer ligu. Taj pojedinac dobija pehar i novčanu nagradu“.
https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10212148611569384&set=pb.1198843351.-2207520000.1495898093.&type=3&theater
Glavna stvar, ipak, urađena je privlačenjem velikih imena u tamošnji fudbal.
„U Indiji postoje dve lige. Superliga nije zvanično takmičenje, jer nije pod okriljem saveza, ali u njoj se obrću velki novci, treneri su Ziko, Materaci, Zambrota, Žoze Molina, tamo igraju Dijego Forlan, Didije Zokora, Maluda, Gudjonsen. Ta liga služi za popularizaciju. Ova, čiji je član moj klub, daje predstavnika za Ligu šampiona Azije i priznata je od FIFA. Prva traje samo četiri meseca, a onda se prelazi na ovu „našu“, čije su akademije pod patronatom Liverpula i Atletiko Madrida. Što pokazuje koliko su ozbiljni“, pojasnio je Saša Kolunija, koji je u karijeru, između ostalog, igrao za Bežaniju, Voždovac, Rad i Zemun.
