Na prodaju, po treći put, ponuđene sve nekretnine šabačke „Zorka – Obojene metalurgije“ u stečaju, procenjene na 372 miliona dinara.
Šabac – Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, kao stečajni upravnik preduzeća „Zorka – Obojena metalurgija“, oglasila je prodaju celokupne imovine ove jedine preostale fabrike iz sistema Holding kompanije „Zorka“ u Šapcu, čija je vrednost procenjena na 372 miliona dinara. Ko u zatvorenoj koverti napiše najveći iznos postaće, bar na papiru, vlasnik velikog broja nekretnina na prostoru od oko 15 hektara, a otvaranje ponuda zakazano je za 19. april u podne, u Centru za stečaj u Beogradu.
„Zorka – Obojena metalurgija“, svojevremeno perjanica šabačke hemijske industrije, nalazi se u stečaju od 2015. godine, a ovo je treći javni poziv stečajnog upravnika, pošto se na prva dva, raspisana prošle godine, nije javio niko.
Na prodaju su jednospratna upravna zgrada sa halom ćelija, površine od 3.336 kvadrata u osnovi, jednospratna zgrada pržionice od 866 kvadrata u osnovi, jednospratna zgrada elektrolize od 737 kvadrata u osnovi, tri prizemne i jedna jednospratna zgrada za skladištenje i sušenje koncentrata cinka od po 900 kvadrata u osnovi i još 47 različitih zgrada (hale, silosi, magacini, tankovi) od 561 do 21 kvadrat u osnovi. Ukupno 54 zidana objekta, koja su upisana u Katastar nepokretnosti.
U ponudi su, takođe, tri otvorena skladišta, zbirne površine preko 1.500 kvadrata, interne saobraćajnice, železnički kolosek, nadzemni vodovi za transport fluida i energenata, stubovi, cevovodi, kablovski razvodi… Na spisku je prilično velika imovina, koja bi se, kako pravila kažu, mogla pazariti čak za polovinu procenjene vrednosti plus jedan dinar.
– U tom slučaju stečajni upravnik je dužan da prihvati ponudu, a ukoliko je ponuda manja, za prodaju je neophodna saglasnost odbora poverilaca – ističe za „Politiku“ poverenica Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, Bogdana Radlović.
Kupac, međutim, ne bi stekao vlasništvo nad građevinskim zemljištem u nekadašnjem krugu HK „Zorka“, sa leve strane magistralnog puta Šabac–Obrenovac do Save, već samo pravo korišćenja, koje bi na njega bilo preneto sa preduzeća „Zorka – Obojena metalurgija“. U katastru bi kao vlasnik i dalje ostala upisana Republika Srbija. Ovo, kao i stanje u kojem se nalaze objekti na terenu bez sumnje je najveći razlog za dosadašnju nezainteresovanost kupaca.
„Zorka – Obojena metalurgija“, čiji je osnovni proizvod – cink sa „četiri devetke“ (čistoće 99,995 odsto), nekada bio jedna od najcenjenije robe na Londonskoj berzi, ne radi više od decenije. Preduzeće, koje je načeto sankcijama devedesetih godina prošlog veka, neuspešna privatizacija je bacila na kolena, a dotukli su ga povremeni zakupci.
Poslednji, indijski koncern „Indo cink smelters“, raskinuo je početkom 2007. godine, dva i po meseca pre roka, trogodišnji ugovor bez objašnjenja i prenosa ovlašćenja na druga preduzeća. Indijci su se bukvalno pokupili i otišli, ostavši dužni radnicima tri i po plate i doprinose, a EPS-u skoro milion evra za struju.
Početkom 2010. godine i poslednji radnici „Zorka – Obojene metalurgije“ (od nekadašnjih 600) otišli su na biro, prethodno prinuđeni da svoja potraživanja za zaostale plate „prodaju“ za 30 odsto vrednosti „Zorka holdingu“, koji je ovaj „aranžman“ radio sa tadašnjim Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja i gradskom upravom.
Fabričke zgrade, hale, skladišta i tankovi ostali su na milost i nemilost zubu vremena, ali i lopova, koji su odnosili sve što im je dolazilo pod ruku: alatke, radijatore, kablove, i najmanji metalni deo koji je mogao imati neku vrednost na otpadu, cigle iz zidova… Stravična slika pored puta Šabac–Obrenovac govori sve..
Bivša fabrika, jednoglasni su u oceni stručnjaci, danas nema nikakvu funkcionalnu vrednost, niti se više može osposobiti za proizvodnju. Budući kupac, ukoliko se pojavi, morao bi postojeće zgrade da sruši i zida iznova. Na tom prostoru, možda, građevinski najviše vredi ono što nije vidljivo: šipovi u zemlji na kojima su podignuti objekti.
Sva imovina „Zorka – Obojene metalurgije“, koja je predmet prodaje, zakazane za manje od mesec dana, opterećena je hipotekama stranih i domaćih kompanija i drugih poverilaca. Još iz devedesetih se „vuče“ osnovna hipoteka od 4,8 miliona dolara data „Balkan stilu”, koju je kasnije otkupio „Mital”, a na koju treba dodati kamate. Tu je i hipoteka na inicijalne troškove od 2,5 miliona dolara, kojom se pre ulaganja u obnavljanje proizvodnje 2004. godine obezbedio indijski zakupac. Među velikim hipotekarnim poveriocima su i rudnici koji su fabriku snabdevali sirovinom.
Dugovi „Zorka – Obojene metalurgije“ danas su mnogostruko veći od procenjene vrednosti njene imovine. U slučaju prodaje, saznajemo, sav novac otišao bi za namirivanje hipoteka. Svi ostali poverioci, uključujući i bivše radnike, nemaju čemu da se nadaju. Posle prodaje imovine stečaj bi bio zaključen.
(Miroljub Mijušković, „Politika“)
