U vetrovitim planinama zapadnih Gata u Indiji, geolozi buše neke od najdubljih bušotina u Aziji, u pokušaju da otključaju misterije zemljotresa.
Planinska greda Gotane u zapadnoj državi Maharaštra visoka je 930 metara, pod stalnim je udarima vetrova, a vlažne zelene šume naseljavaju azijske antilopama, divlje svinje i jeleni.
Međutim, ono što je značajno je da se nalazi na samo 10 kilometara od Kojne, gde se 1967. godine dogodio razarajući zemljotres magnitude 6.3, pet godina nakon izgradnje velike hidroelektrane u regionu. Decembarski potres ubio je 177 ljudi, a povređeno je više od 2.000 i izazvana ogromna materijalna šteta.
Planine su idealna mesta za postavljanje rezervoara za vodu za proizvodnju struje, ali pritisak vode može de napravi pukotine u zemlji i celu regiju dovede u opasnost. Tresetišta se takođe mogu pokrenuti rudarstvom, frackingom (hidrauličkim bušenjem gasa i nafte iz škriljaca) ili izvlačenjem vode iz zemlje, prenosi „Blic“.
Geolozi veruju da ima više od 100 lokacija širom sveta gde su potresi izazvani punjavanjem rezervoara za vodu.
Na Kojnoj, kažu geolozi, zemljotresi su počeli nakon što je rezervoar bio popunjen sa više od biliona litara vode 1962. godine. Seizmolog Harš Gupta kaže da je regija Kojna „najbolja lokacija u svetu gde se mogu primetiti zemljotresi“.
Nije ni čudo što je Kojna jedna od najistrajnijih tačaka na svetu na kojoj se javljaju zemljotresi. Između 1967. i 2017. godine region je pogodilo 22 potresa jačine od 5 do 5,9, a oko 400 potresa veće od magnitude 4. Takođe je bilo nekoliko hiljada zabeleženih manjih potresa.
Dubina epicentara kreće se od dva do 10 kilometara. Poslednji zabeleženi potres je bio magnitude 3,8, pre samo dve nedelje. Ovi potresi nisu prouzrokovali gubitak života ili imovine u proteklim decenijama.
To nije sve. 1987. godine na reci Varna je izgrađen još jedan rezervoar, udaljen oko 20 kilometara od Kojne. Šest godina kasnije, u blizini rezervoara je bilo 5 potresa.
Većina seizmičkih instrumenata za merenje potresa je na površini Zemlje ili u plitkim bušotinama. Naučnici veruju da se bušanjem duboko u Zemlju i postavljanjem instrumenata u srce zone, mogu pratiti aktivnosti zemljotresa iz blizine.
Indijski geolozi su očigledno inspirisani ambicioznim eksperimentom američkih naučnika koji su bušili direktno u zonu zemljotresa San Andreas kako bi pratili kako zemljotresi rade. Pukotina na površini Zemlje, koja prolazi kroz Kaliforniju, jedna je od najproučenijih anomalija na planeti.
Tako su između 2012. i 2014. godine, geolozi probili do dubine od 1,5 kilometara na devet mesta u regionu Kojna kako bi sakupili informacije. Prošlog decembra počeli su da buše pilotsku bušotinu. Ovo je predstavljalo različite izazove.
Uprkose nepovoljnim vremenskim uslovima, naučnici su napredovali četiri kilometara od najbližeg blatnjavog, crvenog puta do vrha neplodne vetrove planine. Kamioni sa impozantnom opremom za bušenje od 90 tona, bušilicom od 86 stopa, cevima, i drugom opremom.
Radilo se 24 sata dnevno, i na kraju šest meseci bušilica je iskopala duboko u Zemlju. Kada su završili, u junu, oprema se probila kroz tvrde stena i dostigla dubine od tri kilometara, gde su temperature oko 80 stepeni Celzijusovih. Po završetku monsunskih kiša, geolozi planiraju da spuste senzore – termometre, seizmometre i merače napona – niz bušotinu.
– Zatim ćemo imati duboku opservatoriju za merenje promena fizičkih, mehaničkih i hemijskih svojstava stena pre, tokom i nakon zemljotresa. Sve je vrlo uzbudljivo – rekao je geofizičar dr Sukanta Roi, koji vodi projekat.
Ali, to nije kraj.
Ako sve bude dobro, sledeće godine geolozi će bušiti dublje, dostići dubiu od pet kilometara.
– To će biti naša glavna dubinska bušotina – kaže dr Roj, piše „BBC“.
Bušenje dubokih bušotina za naučno istraživanje nije neuobičajeno.
Na Islandu, geolozi su bušili u srce vulkana. Naučnici su takođe započeli kontroverznu inicijativu za bušenje u supervulkan ispod zaliva u Napulju. Američki naučnici su 1961. godine pokušali da probijaju ploču, koja čini najveći deo zapremine i mase planete. Najdublje što su naučnici uspeli da prodre je 12 kilometara u Kola superdubokoj rupi u Rusiji – što je oko 0,2 procenata puta do centra Zemlje.
Kritičari projekta Kojna, kao što je Šiam Rai, profesor nauke o zemljama, se pitaju da li duboka bušotina vredi 73 miliona dolara koliko je izdvojeno.
– Maksimalni intenzitet zemljotresa u Kojni je između 6 i 6,5 magnitude i ponavlja se jednom za nekoliko stotina godina, a region Himalaiana je skloniji većim potresima. Da li smo izabrali pravo mesto za bušenje? – pita ej Šiam.
Međutim, naučnici iz celog sveta pokazali su interesovanje za ove stene. Neki žele da pronađu retke bakterije, drugi žele da ispitaju da li ima tragova od asteroida koji je izbrisao dinosauruse.
Postoje delovi mlečno belog, roze i tamnozelenog granita koji su stari i do 2.500 miliona godina. Neke od stena su premazane tamnim bazaltom iz lave koja je mnogo kasnije izašla iz vulkana u regionu.
– To je bilo pre samo 65 miliona godina. Kada naši instrumenti siđu niz rupu, moći ćemo da vidimo čega sve ima dole – kaže Dr Roj.
(„Blic“)
