Pre nekoliko hiljada godina, čovek koji je živeo u današnjoj Indiji zapisao je sve gramatičke smernice koje se odnose na sanskrt; jedan od najranijih dokumentovanih jezika u starom svetu. Zvao se Pāṇini, a njegovih 4000 gramatičkih sutri, ili pravila, trebalo bi da funkcionišu poput algoritma koji može da generiše gramatički ispravne reči iz osnove i sufiksa. Vekovima su lingvisti pokušavali ponovo da izgradite ovu ‘jezičku mašinu’ koristeći hiljade koraka koje je opisao Pāṇini u svom legendarnom tekstu, Aṣṭādhyāyī. Pa ipak, nikad nije išlo kako bi trebalo.
Rishi Rajpopat, a PhD scholar at the faculty of Cambridge, has solved a grammatical problem posed by the texts written by ancient Sanskrit scholar Paṇini. @RishiRajpopat#YoungIndia #Ancient #Sanskrit pic.twitter.com/8aY0pT05sq
— The Better India (@thebetterindia) December 15, 2022
Doktorand na Univerzitetu Kembriž, Ripi Radžpopat, misli da je konačno rešio drevnu zagonetku, a njegovo rešenje je impresivno jednostavno. Sve što treba da se uradi je promena interpretacije jednog ‘metapravila’ koje je zacrtao Pāṇini i na kraju mašina radi sama, bez gotovo ikakvih izuzetaka. Inspiracija je Radžpopatu došla nakon devet meseci bavljenja Pāṇini problemom za njegov magistarski rad na Kembridžu, piše Science Alert.
„Bio sam skoro spreman da odustanem, nisam išao nigdje“, priseća se. Ali tada ga je Radžpopat mentor, profesor azijskih i bliskoistočnih studija na Univerzitetu Kembridž po imenu Vincenco Vergiani, podsetio na važno načelo rešavanja problema: „Ako je rešenje komplikovano, verovatno niste u pravu.“ Zato je uzeo malo predah. „Zatvorio sam knjige na mesec dana i samo uživao u letu, plivajući, vozeći bicikl, kuvajući, moleći se i meditirajući“, kaže Radžpopat. „Tada sam se, nevoljno, vratio na posao, i za nekoliko minuta, dok sam okretao stranice, ti obrasci su počeli da se pojavljuju i sve je počelo da dobija smisao.“
Kako stvar funkcioniše
Nakon dve i po godine pažljivog rada, Radžpopat je jasno objasnio zašto je Pāṇinijev motor prethodno zastao na uobičajenom lingvističkom raskršću. Često, pri korišćenju Pāṇinijevih gramatičkih smernica, dva pravila će doći u sukob, a nikad zapravo nije jasno koje bi pravilo na kraju trebalo da pobedi.
Radžpopat je u suštini rešio na koji način prekidač treba okrenuti. U prošlosti su drugi naučnici tvrdili da ako se dva pravila jednake snage suprotstave, ono koje je navedeno kasnije u Pāṇinijevom tekstu pobeđuje. Ali Radžpopat misli da je ovo netačna interpretacija Pāṇinijeva metapravila. Umesto toga, lingvista tvrdi da ako su dva pravila u suprotnosti, pravilo koje se primenjuje na desnu stranu reči (sufiks) treba nadjačati pravila koja se primenjuju na levu stranu reči (kod). Kad je Radžpopat testirao sanskrtske reči u ovoj verziji, uspelo je – proizvodeći gramatički tačne reči skoro bez izuzetka. Reč ‘guru’ je dobar primjer. U rečenici ‘jñānaṁ dīyate guruṇā’ (‘Znanje daje guru’), postoji Pāṇini pravilo koje se primenjuje na levi deo gurua i drugo koje se odnosi na desni deo.
Prema Radžpopatovom tumačenju, desni deo na kraju pobeđuje, zbog čega se sufiks reči menja u ‘guruṇā’, dok koren reči ostaje isti. „Pāṇinijev stil nije sasvim očigledan i suočavamo se s izazovima na više nivoa kada pokušavamo da razotkrijemo enigmu koja je Aṣṭādhyāyī“, piše Radžpopat u svojoj tezi. „Nije lako odrediti tačna značenja Pāṇninijevih pravila jer je stil sutre u kojem su sastavljena vrlo koncizan i kompaktan. Mnogo je informacija često spakovano u nekoliko riječi, što znatno otežava razumevanje njihovog tačnog značenja“.
Reči u nekim pravilima, na primer, ponekad mogu skliznuti u sledeće pravilo. Neki naučnici se protive ideji da se Pāṇinijeva pravila nazovu mašinom, ali Radžpopat u svojoj tezi tvrdi da je „Pāṇini zaista nameravao da se Aṣṭādhyāyī tumači linearno i kao zatvorena gramatička mašina.“
Rupavatar manuscript from Kashmir transcribed by Dharmakirti Buddhist monk in 1663 based on Ashtadhyayi of Panini on sanskrit grammar. @ExploreWellcome
Monk from Ceylon? But manuscript work was from Kashmir? pic.twitter.com/1qgL480lN4— g katyan misra (@kamlesm) December 15, 2022
Vrlo važno otkriće
Njegov rad pokazuje da je mašina samodovoljna i da može raditi po sopstvenim metapravilima bez potrebe da naučnici dodaju podlogu za izuzetke. „Pāṇini je imao izvanredan um i izgradio je mašinu bez premca u ljudskoj istoriji“, kaže Radžpopat, čija je teza naslovljena In Pāṇini We Trust: Discovering the Algorithm for Rule Conflict Resolution in Astādhyāyī’. „Nije očekivao da njegovim pravilima dodamo nove ideje. Što se više petljamo s Pāṇinijevom gramatikom, to nam više izmiče.“ Već godinama naučnici pokušavaju da stvore kompjuterski program koristeći Pāṇinijeva pravila, ali s malo uspeha.
Radžpopatovo otkriće moglo bi da bude ključ da se ovi pokušaji konačno pokrenu. Sanskrt je sveti jezik hinduizma i ima zajedničkog srodnika s klasičnim latinskim. Razumevanje njegove strukture može pomoći stručnjacima ne samo da tačnije čitaju važne istorijske dokumente, već bi moglo da otkrije i ključne uvide u temelje samog ljudskog jezika. „Moj učenik Rishi to je provalio – pronašao je izvanredno elegantno rešenje za problem koji je zbunjivao naučnike vekovima“, kaže Vergiani. „Ovo otkriće revolucionisaće proučavanje sanskrta u vreme kada je interesovanje za taj jezik u porastu.“
