Rusija nije član NATO alijanse, ali ipak ima snažne političke i ekonomske partnere širom sveta. Neki od njih su čak obavezni da podrže Rusiju u slučaju sukoba.
– Rusija ima samo dva saveznika: svoju vojsku i mornaricu – imao je običaj da kaže car Aleksandar III, ruski imperator. Ovaj citat iz 19. veka često se koristi kada ljud naglašavaju da se na međunarodnoj sceni, posebno u teškim vremenima, Rusija može osloniti samo na sebe. Međutim, ovo ne znači da Rusija nema zemlje koje može da nazove svojim prijateljima.
Čak je i predsednik Rusije Vladimir Putin citirao cara Aleksandra III kada je odgovarao na pitanje o saveznicima Rusije u 2015. godini, iako je brzo objasnio da se šali i da Rusija definitivno ima strane saveznike. Ali ko su oni?
Govoreći o zemljama sa kojima Rusija ima pravno obavezujuće sporazume o međusobnoj odbrani, tu pre svega spadaju članovi Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), međuvladin savez stvoren 1992. godine koji sada ujedinjuje šest post-sovjetskih država: Rusiju, Jermeniju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan.
Prema povelji ODKB-a, među njenim ciljevima je „pružanje kolektivne zaštite u slučaju ugrožavanja sigurnosti, stabilnosti, teritorijalnog integriteta i suvereniteta“ država članica.
U dokumentu se naglašava da članovi preferiraju politička sredstva za postizanje ciljeva grupe, ali se ODKB može pohvaliti i kombinovanom vojnom snagom koja broji oko 25.000 vojnika.
Snage ODKB-a nikada nisu bile pozvane u borbu, ali organizacija sprovodi redovne vojne vežbe. Odgovarajući prošle godine na pitanje ko su ruski saveznici, Putinov sekretar za štampu Dmitrij Peskov pomenuo je prvo članove ove organizacije.
Dve druge zemlje koje imaju pravno obavezujuće sporazume sa Rusijom su Abhazija i Južna Osetija, obe samoproglašene republike, priznate od strane samo pet članica UN, uključujući i Rusiju.
Moskva garantuje zaštitu ovim republikama i one su, zauzvrat, dužne da pomognu Rusiji u slučaju napada, iako su njihove vojne sposobnosti daleko skromnije, ističe Raša bijond.
Iako su, strogo govoreći, ovo sve zemlje sa kojima Rusija ima sporazum o vojnom usklađivanju, postoje još neke države koje se nazivaju ruskim saveznicima, iako sa njima nema zvaničnih sporazuma.
Među njima je Sirija, a Rusija pomaže vladi Bašara al Asada u vojnom i političkom smislu.
– Naravno, Sirija je naš saveznik. Ali, koliko ja znam, mi nemamo dokument o sveobuhvatnim savezničkim odnosima – rekao je Peskov.
Drugi primer je Kina: azijski ekonomski gigant je član BRIKS-a (ekonomski pojam koji se odnosi na rastući razvoj privrednog potencijala Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike) i Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), ekonomskih saveza u kojima Rusija takođe učestvuje.
Pored toga, ruska vojska redovno održava zajedničke vojne vežbe sa svojim kineskim kolegama. Komentarišući jednu takvu vežbu 2018. godine, Peskov je Kinu nazvao saveznikom.
Analitičari, sa druge strane, veruju da bi ovo moglo da bude preterivanje. Kako je rekao Sergej Karaganov, koji je na čelu Saveza sa spoljnu i odbrambenu politiku, „naše zemlje se sve više približavaju, ali vojni i politički savez je nemoguć“.
– Rusija ne želi da bude kineski mlađi partner i ne možemo biti stariji. Stvari su dobre ovakve kakve jesu – istakao je on.
Indija može da se nazove drugim potencijalnim saveznikom, a na mnogo načina, rusko-indijski odnosi su slični rusko-kineskim vezama: Indija je takođe ušla u BRIKS i ŠOS, održava zajedničke vojne vežbe sa Rusijom i rado kupuje rusku vojnu opremu, ali ovde se nailaze na neke probleme.
Putin i premijer Indije Narendra Modi su u odličnim odnosima Foto: Tanjug/AP
Kako je rekao politički analitičar Aleksandar Kramčikin, „Rusija pokušava da stavi Indiju u trilateralni savez sa Kinom, dok joj je potreban i savez protiv Kine.“.
Odnosi u ovom trouglu su prilično komplikovani, a na kraju krajeva, sve države na prvo mesto stavljaju svoje interese.
(Telegraf.rs/rbth.com)
