Arktik se veoma brzo razvija, države regiona su u trci da iskoriste svoje resurse – a uz podršku Rusije, Indija bi mogla biti prva nearktička država koja će dobiti parče tog kolača.
Ispod tundre i arktičkog leda nalaze se ogromne količine neotkrivene nafte, prirodnog gasa i minerala.
Trenutno se na tom području proizvodi oko jedne desetine svetske nafte i četvrtine prirodnog gasa. Ruski Arktik, koji je najrazvijeniji sektor u regionu, izvor je oko 80 procenata te nafte i gotovo čitavog prirodnog gasa. Ostali proizvođači uključuju Kanadu, SAD i Norvešku.
Pored energetskih ležišta, Arktik, posebno ruski Arktik, poseduje i obilna ležišta nikla, bakra, uglja, zlata, urana, volframa i dijamanata.
Međutim, komercijalno kopanje većine minerala tek treba započeti jer do njih nije lako doći. Otvaranje rudnika u najsevernijem delu naše planete nije jeftino i puno je izazova u kojima se mora raditi poput temerature od minus 50 stepeni celzijusovih.
Međutim to bi se moglo promeniti u bliskoj budućnosti. Međuvladin panel za klimatske promene predviđa da će se, kao rezultat globalnog zagrevanja, arktičke temperature povisiti za tri, četiri ili čak pet stepeni.
To bi moglo u potpunosti da transformiše teritoriju u 21. veku – i s tim u vezi, trka za arktičkim resursima između Sjedinjenih Država, Norveške, Rusije, Danske i Kanade već je započela.
U igri su sada i drugi igrači, pre svega Indija i Kina – neakrtičke zemlje koje su 2013. godine dobile status posmatrača u ekskluzivnom Arktičkom savetu – i spremne su da iskoriste deo „Arktičkog kolača“.
Indija će uskoro postati prva država koja nije arktička, a eksploatiše resurse u regionu.
Govoreći na konferenciji u Nju Delhiju u januaru, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov najavio je da Rusija i Indija rade zajedno na geološkom istraživanju.
„Pozdravljamo pridruživanje Indije. Ovo je zemlja sa kojom smo razvili dobro partnerstvo, strateške odnose i sve to omogućava pouzdano govoriti o perspektivama rusko-indijske saradnje na Arktiku“, rekao je Lavrov.
Saradnja Indije i Rusije
Priroda široko rasprostranjenih strateških odnosa Indije sa Rusijom – još iz sovjetske ere – razvijala se tokom godina i uključivala odbranu, civilnu nuklearnu saradnju, nauku i tehnologiju, svemir i energiju.
Dve zemlje su sada posvećene širenju bilateralne trgovine, ciljajući 30 milijardi dolara godišnje trgovine do 2025. godine, sa sadašnjih 11 milijardi dolara, što je uglavnom posledica prodaje oružja u Indiji.
Širenje saradnje na polju energetike povećaće trgovinu, ali bi takođe moglo biti obostrano korisno na druge načine, za obe zemlje.
Prema rečima Kanvala Sibala, bivšeg indijskog ministra spoljnih poslova, za Indiju je novo energetsko partnerstvo sa Rusijom presudno.
Indija je takođe jedna od retkih nearktičkih zemalja koja u regionu ima stalnu istraživačku stanicu. Stanica, nazvana Himadri, postavljena je u Spitsbergen-u u Svalbardu u Norveškoj 2008. godine, na oko 1.200 kilometara od Severnog pola. Bavi se atmosferskim, morskim, geološkim i klimatskim studijama.
Profesor Subi Chandran, stručnjak za tu temu rekao je da su „indijski monsuni direktno povezani sa klimatskim promenama koje su zauzvrat povezane sa Arktikom“. A budući da monsun, napomenuo je, utiče na nacionalni BDP, Indija pažljivo prati vremenske obrasce na Arktiku.
Indijski premijer Narendra Modi posetio je Vladivostok na dalekom istoku Rusije u septembru 2019. – što je bila prva poseta indijskog premijera tom delu Rusije. Putovanje je rezultiralo izradom petogodišnjeg plana bilateralne saradnje u naftnom i gasnom sektoru.
Modi je takođe potpisao Memorandum o namerama za otvaranje pomorske rute između Vladivostoka i Čenaja na istočnoj obali Indije, udaljenoj više od 10.000 kilometara. Ova morska ruta omogućiće prevoz tereta između dva grada za 24 dana u poređenju sa trenutnih 40 dana.
Indijski ministar za naftu i gas Darmendra Pradan kasnije je posetio daleki istok Rusije, u pratnji vodećih poslovnih lidera te zemlje.
Pradan je rekao da je Indiji potrebno oko 70 miliona tona visokokvalitetnog uglja za njenu industriju aluminijuma i čelika i da „pregovori moraju završiti uspešnom projektnom odlukom o razvoju metalurškog uglja, koji će se izvoziti iz Rusije“.
Procenjuje se da u tajmirskom bazenu uglja na arktičkoj teritoriji postoji čak 225 milijardi tona visokokvalitetnog uglja – a ruski giganti uglja, Vostok ugljen i Severna Zvezda, koji poseduju dozvole za proizvodnju u tom području, pripremaju se za slanje miliona tona sa novog terminala koji se nalazi u blizini Diksona na obali Crnog mora.
Indija je takođe potvrdila svoje učešće u velikom arktičkom naftnom projektu koji će razviti na udaljenom ruskom poluostrvu Tajmir ruska nacionalna naftna kompanija „Rosnjeft“. Projekat uključuje razvoj najmanje tri polja u oblasti Vankor i izgradnju 600 km naftovoda koji bi mogao izvoziti 25 miliona tona nafte godišnje Severnim morskim putem.
Tečni prirodni gas je još jedna oblast u kojoj je Indija pokazala interesovanje za saradnju sa Rusijom.
Indijske firme Iks-Enerdži i Petronjet LNG potpisale su prošlog septembra sporazume o kupovini LNG-a od ruskog proizvođača gasa Novatek na dugoročne ugovore.
Potpisan sporazum takođe predviđa zajedničko ulaganja i osnivanje zajedničkog preduzeća za prodaju LNG-a i prirodnog gasa kupcima u Indiji, Bangladešu i drugim zemljama.
Kako se izveštava, indijska državna kompanija GAIL takođe pregovara o manjinskom ulaganju u LNG projektu koji vodi ruski proizvođač gasa Novatek, mada detalji tek treba da budu objavljeni.
Gledajući najnovija dešavanja, jasno je da će učešće Indije u arktičkom regionu i dalje rasti u narednim mesecima, dodajući novu dimenziju postojećem strateškom partnerstvu Indo-Rusije – i omogućavajući Indiji da se uključi u novi izvor, prenosi RT.
