Indija planira da stvori najveću svetsku bazu podataka za prepoznavanje lica, a tu tehnologiju već uveliko koriste policija, aerodromi, pa čak i kafići. S druge strane, kritičari strahuju da to krši ljudska prava i da će zemlju pretvoriti u državu kineskog stila nadzora.
U središnjem poslovnom delu Delhija u „Connaught Place“ nalazi se čajdžinica „Chaayos“ u koju dolazi puno ljudi nakon radnog dana. Čajdžinica nudi program vernosti za kupce koji obično moraju da ostave svoj broj telefona za prijavu.
Taj lanac je nedavno počeo da koristi tehnologiju prepoznavanja lica u nastojanju da se kupci brže prijave. Tako na blagajni treperi Orvelova poruka – „Suoči se s tim. Zašto upisivati brojeve, kad vas možemo identifikovati?“
„Neke mušterije misle da je prepoznavanje lica kul. ‘Chaayos’ prati trendove i pokušava da privuče mlade generacije koje žele da sve bude brzo“, kaže konobarica Surja Gupta dodajući kako se ne boji da „podeli“ svoje lice.
Ipak, kad je ta mogućnost tek uvedena izazvala je pobunu, jer nije bilo opcije isključivanja, čime su kršena prava privatnosti.
„Chaayos“ nije jedini indijski lokal ili ustanova u kojoj se koristi tehnologija prepoznavanja lica.
U znatno većem obimu, Indija uvodi nacionalni sistem prepoznavanja lica koji bi pomagao u hvatanju kriminalaca i identifikovanju nestalih osoba ili mrtvih tela. Ti planovi su alarmirali aktiviste za ljudska prava koji su zabrinuti zbog ugrožavanja građanskih sloboda.
Vladina kancelarija za evidentiranje kriminala (NCRB) tražiće ponude od početka januara za izgradnju sistema za centralizaciju podataka o prepoznavanju lica koji bi imao kapacitet do 50 miliona slika iz raznih baza podataka, policijskih dosijea, novina, pasoša i videonadzornih mreža.
Indija se u svetu nalazi među zemljama koje imaju nedovoljan broj policajaca po stanovniku pa vlasti podstiču upotrebu tehnologije za jačanje sigurnosti.
Izvršni direktor neprofitne fondacije Internet Freedom Foundation (IFF) Apar Gupta kaže kako nije jasno kako će se podaci prikupljati, koristiti ili kako će se regulisati njihovo čuvanje.
„Bojimo se da bi ovaj sistem mogao da se koristi za masovni nadzor. U Indiji nema zakona o privatnosti i ne postoji pravni okvir za takve sisteme“, rekao je Gupta dodajući kako je proces nabavke bio „veoma mutan“ i da su se sredstva mogla bolje upotrebiti zapošljavanjem većeg broja policajaca ili poboljšanjem ulične rasvete.
Viši zvaničnik NCRB-a Prasun Gupta kaže da se te kritike uzimaju u obzir i da su svesni da program mora da se pravilno osmisli.
Projekat je odložen usled nesuglasica oko toga da li ponude treba da budu otvorene za strane kompanije s boljim tehnološkim standardima od indijskih firmi.
Tehnologiju za prepoznavanje lica već koristi državna policija, a instalirana je i na nekim aerodromima. Takođe, koristiće je i indijska železnička mreža.
„Takav sistem prepoznavanja mogao bi da se koristi i kao kineski sistem društvenih kredita. Razvoj događaja u Kini pokazao je kako takav sistem može biti pretnja našim demokratskim vrednostima i slobodi pojedinaca“, rekao je Gupta iz IFF-a.
Osim toga, istraživanja su pokazala da takav softver može biti nepouzdan kada je u pitanju identifikacija tamnoputih žena, osoba iz etničkih manjina i transrodnih osoba – što dovodi do velike šanse za pogrešno prepoznavanje.
Indija je država s najvećim nadzorom nakon Rusije i Kine, sa „sistemskim neuspehom u zaštiti privatnosti“, pokazuju podaci kompanije „Comparitech“.
Ipak tehnologija prepoznavanja lica sve više postaje deo svakodnevice u Indiji. Čini se da je Indija prihvatila nadzor bez previše buke – za razliku od drugih zemalja u kojima bi takvi potezi pokrenuli proteste.
(Seebiz)
