A to je tako odsudno pomireno u mašinama Indije kojima čovek po volji bogova upravlja tako što im udahnjuje dušu da bi one samo zbog toga, a ne zbog goriva kojim se poje, krstarile putevima. Za ostatak sveta to je samo mašina, dok je za Indiju to neka gandharva, Ganeša ili Kršna koji je samo uzeo mehaničko telo. Zašto on to ne bi uradio? Kakva granica ga sprečava da se ovaploti kao mehanički avatar? Zar nekada ranije, na samom početku, nije bio riba, Matsja? Zar sve, kao kod prosvetitelja, mora da bude stvar čoveka? Kako će se mašina oteti da ne bude On? Dok u prolazu gledam lica iza vetrobranskog stakla u magnovenju se srećem s njihovim očima i vidim da ti vozači hramova – prosti, nepatvoreni, sirovi, grubi i sabrani u isti mah – to znaju. Oni to znaju, verujem da to znaju, osećam da doživljavaju da su unutar Kršne, da on vozi dok se oni drže za točak sudbine, da on vozi kao što je upravljao i Ardžuninom bojnom zapregom prenoseći mu osnovna znanja o životu i smrti, kruženju samsare i oslobođenju iz kruga, utvarnosti materije, seljenju večnog života, kastama i njihovim dužnostima. Mogu li i ja da posmatram svet njihovim očima? Šta oni vide? Da li su stigli? Kuda idem?
Ova pitanja postavljaju se još snažnije kada prosvećeni putnik u Indiji dođe u priliku da putuje vozom. Indijski vozovi su odlične izrade, koja započinje u ovoj zemlji još 1895, tačni su u minut i svaki dan prevezu trideset miliona putnika. Ako bi zakasnili koji minut, ili stigli ranije, ceo železnički sistem koji opslužuje stotine miliona stanovnika neminovno bi malu grešku velikom množinom kretanja tako pojačao da bi se verovatno raspao u toku istog dana. A za njim bi cela zemlja efektom domina potonula u uzburkani haos kao što se nekada dogodilo Atlantidi. Možda je zapravo problem s prevozom doveo do propasti Atlantide? Ako ne rešite pitanje prevoza, filozofski rečeno problem promene, zemlja i ljudi su u velikoj nevolji, čak i ako to ne znaju. Mora da su se i u Atlantidi pojavili neki prosvećeni sofisti, danas bi se reklo reformatori, koji su promenu tumačili kao istoriju, a onda tražili pokretačke sile promene kojima su hteli da ovladaju prividom. Kao da promena ima pokretačke sile, kao da promena sama nije pokretačka sila. U toj zameni teza leži zamka sveopšte propasti. Možda tu vreba bezdan koji treba opravdati istorijom. Po tome kao da se ipak neko s Atlantide spasao da bi produžio staru priču, nije potonuo da bismo svi nastavili da tonemo.
Indijski vozovi ne samo da su tačni, već su i sasvim udobni, masivni, klimatizovani, osoblje uvežbano i posvećeno poslu. Kako se Indija uvek nepogrešivo ogleda u suprotnostima, odnosno sve suprotno jednako je tačno, na nekim linijama vozovi gotovo nepogrešivo kasne.
(Aleksandar Petrović, Danas)
