Holi je drevni indijski festival poznat i pod nazivom Holika. Istoričari smatraju da je Holi nastao vekovima pre Hrista, ali i da se njegovo značenje menjalo vremenom.
Na početku, Holi je predstavljao ritual tek udatih žena za sreću novog doma. Vremenom, na dan ovog praznika objavljivale su se veridbe i sklapali brakovi, a danas označava početak letnje sezone.
Najpoznatije obeležje festivala je bacanje obojenog praha na prijatelje i rođake, ipak Holi predstavlja jedan od najbitnijih i najsvečanijih festivala u Indiji i obuhvata više rituala.
Nekoliko dana uoči Holija muškarci donose drva za logorsku vatru, a ulične tezge u celoj Indiji preplavljene su prahom obojenog u nijanse plave, cikalma, zelene, žute.
Dan uoči festivala pripremaju se drva, a u sredinu se stavlja portret Holike, zle sestre demonskog kralja Hiranjakašipu (Hiranyakashipu). Kada padne noć, pali se vatra i portret Holike gori kao simbol pobede dobrog nad zlim.
Sledećeg dana je centralna i opšte omiljena proslava gađanja bojama. Porodice koje posebno poštuju ovaj praznik prave obojeni prah od nekih vrsta cveća. Pored gađanja prahom, deci je posebno zanimljivo prskanje prolaznika obojenom vodom. Iako je ovaj ritual prvenstveno namenjen najmlađima, danas se na ulicama Indije može videti sve veći broj odraslih kako se zabavljaju na ovaj način. Tokom celog dana ljudi se vesele uz hranu, piće i tradicionalne Holi pesme, boje jedni druge i uživaju u tom svečanom prazniku.
Drugi zanimljiv ritual Holija je razbijanje ćupova. Ćupovi sa obojenim mlekom vise na ulicama, na visini oko 5 metara a muškarci formiraju piramidu sa ciljem da najviši glavom razbije ćup. Ovaj ritual vodi poreklo iz vremena boga Krišne, koji je voleo da krade mleko iz kuća u selu. Da bi sačuvale mleko, žene su ga kačile na kanap.
Najpoznatije obeležje festivala je bacanje boje, tačnije obojenog praha na bližnje, ali i strance na ulici.
