U decembru 2016. godine profesor Aleksandar Petrović sa Filološkog fakulteta u Beogradu posetio je Varanasi i Univerzitet Hindi Banara, Odsek za lingvistiku ovog univerziteta. Tada je rekao da je san o Indiji doveo Kolumba u Ameriku, „iluziju Indije“. On je izjavio da je ideja Indije veoma bliska srpskom umu već milenijumima. Kao što je u čuvenom Nalandskom univerzitetu u Indiji uništena zbirka od 700.000 naslova, tako su i turski osvajači uništili centre znanja u Srbiji tri veka kasnije, a zatim i Nemci osam vekova kasnije. Nalanda je uništena tokom 12. veka, a knez Rastko Nemanjić, kasnije Sveti Sava, osnovao je manastir Hilandar (Univerzitet) 1198. godine. Sveti Sava je, kao i Gautama Buda, odustao od kraljevske palate i udobnosti u potrazi za smislom života. Profesor Aleksandar Petrović citirao je srpsku narodnu pesmu koja glasi: „Povešću vas u zemlju Indiju, đe štir konju raste do koljena, đetelina trava do ramena: otkle nikad ne zalazi sunce.“
Takođe je objasnio kako je leksika i struktura srpskog jezika imala ključnu ulogu u oblikovanju revolucionarnih ideja Nikole Tesle u XIX veku. Beograd, glavni grad Srbije, dom je veličanstvenog muzeja Nikole Tesle.
U maju 2017. godine Institut za evropske studije (IES) objavio je da organizuje „Međunarodnu konferenciju o Gandijevim principima i njihovoj relevantnosti danas“ u Bogradu. Bio sam pozvan na konferenciju kao jedan od naučnih savetnika. Pristao sam da iznesem svoje pogleda na očuvanje kulturne i jezičke raznolikosti s obzirom na principe Gandija.
25. septembra 2017. popodne, stigao sam do hotela „Palace“ u Beogradu, gde je bilo smešteno nekoliko stranih učesnika Konferencije. Sa prostranim ulaznim holom i susednom trpezarijom, hotel „Palace“ je uredan, dobro uređen i atraktivan za posetioce. Nalazi se nedaleko od pijace, banke, a do Univerziteta se može stići pešice.
Beograd je lepo uređen, čist, očuvan i ukrašen grad, a ljudi iz ovog istorijskog grada – topli, srdačni i velikodušni. Indiju vole i dive joj se. Neke od širokih ulica namenjene su samo za pešake. Na dva mesta duž pešačke zone svira grupa muzičara. Srbi vole umetnost.
Srbija je jedina zemlja na zapadu koja dozvoljava posetu od trideset dana s indijskim pasošima bez vize. Ja sam prvi Indijanac koji putuje u Srbiju bez vize.
26. septembra 2017. popodne, profesor Aleksandar Petrović i ja otišli smo do Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde sam imao priliku da razgovaram sa nekolicinom predavača i sa naučnim istraživačima o brojnim temama koje povezuju Indiju i Srbiju. Bio sam oduševljen time što sam se sreo sa nekoliko mladih istraživača koji prevode „Mahabharatu“ sa sanskrta na srpski jezik. Oni se nadaju da će prevod dovršiti do jeseni 2018.
Beogradski univerzitet je obrazovna institucija stara više od dvesta godina. U avgustu 1807, Dositej Obradović, obrazovan čovek pun novih ideja, zalagao se za opštu pismenost, promovisao religijsku toleranciju, doneo prvu vreću krompira u Srbiju – krompir je ubrzo postao neizbežan deo srpske ishrane. Dositej je osnovao Višu školu, današnji Beogradski univerzitet, i bio prvi ministar obrazovanja Srbije.
27. septembra 2017. godine u 9 sati, prošetali smo preko Studentskog trga do Instituta za evropske studije (IES), mesto održavanja Konferencije. Direktor Instituta profesor Miša Đurković i njegove kolege dr Aleksandar Gajić i ostali – upoznali su nas sa istorijskom građevinom smeštenom na ušću Save u Dunav, gde je i visoka i impozantna statua slobode („Pobednik“).
Konferenciju je otvorila gđa Narinder Čohan, ambasador Indije u Srbiji. Ona je predstavila kopije srpske verzije, odn. prevoda, autobiografije Mahatme Gandija predsedniku Instituta (IES). Srbija je prirodni saveznik Indije, rekla je.
Bio je predstavljen i esej o „integralnom jedinstvu“ Panditu Deendaialu. Ostali eseji odnosili su se na Gandijeve principe u vezi sa obrazovanjem, pravom i umetnošću. Dr Tatjana Burzanović predstavila je čitavu Šrimadbhagvadgitu putem četrdeset slika.
Veče smo proveli na ušću dve velike reke – Save i Dunava. „Ušće“ je svedok mnogih katastrofalnih marševa, fatalnih ratova, ubistava i uništavanja Beograda.
28. novembra uputili smo se na IES da bismo učestvovali na specijalnom predavanju na temu „Gandi, Tagore i Rolan“ profesora Guhe sa Univerziteta Kalkuta, Indija. Primio nas je i član Srpske akademije nauka Časlav Ocić. Iste večeri, profesor Aleksandar Petrović dogovorio se da nas odvede u Novi Sad, udaljen 80 kilometara od Beograda, gde sam imao priliku da održim predavanje u istorijskoj „Matici Srpskoj“. Predstavio sam jezičke pojedinosti iz srpskog jezika i sanskrita da bih demonstrirao bliskost dveju civilizacija. Predsednik „Foruma“profesor Dragan Stanić i profesor Aleksandar Petrović dali su sveobuhvatni uvod u moju prezentaciju.
29. septembra, profesor Aleksandar Petrović i jedan od njegovih učenika odveli su me na beogradsku pijacu. Osetio sam veliku srodnost između srpskog i indijskog naroda. Svi su se prema meni ophodili kao prema bliskom prijatelju, neki su čak želeli ponešto da mi poklone. Takva toplina nije bez razloga, verujem. Jedan prodavac pitao me je za shirdi! Predveče smo otišli u poznati muzej Nikola Tesla u srcu grada. Uživao sam posmatrajući izume ovog sjajnog uma iz prošlog veka. Osetio sam tugu shvativši da ljudska pohlepa sprečava pronalazače poput Tesle da ostvare svoje snove.
30. septembra profesor Aleksandar Petrović odveo me je u Galeriju Srpske akademije nauka da posetim izložbu o Kosovu i Metohiji. Predao mi je knjige i nekoliko srpskih fresaka u znak sećanja na Srbiju i Beograd. Taksijem sam došao do beogradskog aerodroma, odakle sam se vratio u Delhi preko Moskve.
Drugog oktobra u podne, na godišnjicu Gandijevog rođenja, stigao sam u Varanasi pun divnih i nezaboravnih utisaka iz Beograda – „večnog grada“.
(Raj Nath Bhat, Univerzitet Banaras Hindu, Varanasi)
Izvanredan, precizan opis od strane odlicnog, nepristrasnog i obrazovanog posmatrača. Najbolje je što se oseća velika bliskost srpskog i indijskog naroda.