Indijski monah Svami Sivananda rođen je 8. avgusta 1896., a njegova misija je da uđe u Ginisovu knjigu rekorda kao najstariji čovek na Zemlji.
Najveće umeće u životu je znati da kontrolišeš svoje potrebe, poručuje vremešni monah.
Za današnje vreme, 120 godina života je zaista fascinantno, a Sivananda veruje da svoju dugovečnost duguje umerenosti, pomaganju drugima, vežbanju joge, a posebno – apstinenciji od seksa! 120-godišnji starac se nije nikada ženio niti imao seks.
Ono što je takođe zanimljivo, jeste i to što Svami nema potrebu ni za kakvim lekovima. Prvi put je bio kod doktora u 120. godini – zbog glavobolje. Doktori tvrde da ima zdravo srce poput mladića. Bili su šokirani kako može da napravi najteže joga položaje u trenutku.
Svami izgleda 50 godina mlađe, ima malo bora, jedini znak starosti je da više nema zube.
https://www.youtube.com/watch?v=adYN3t3-7QU
“Verujem u jednostavnu hranu, skroman život i velikodušnost. Osećam se dobro kad dajem najbolje od sebe da pomognem onima u nevolji”.
Jede jednostavnu kuvanu hranu, poput pirinča sa povrćem, bez začina. Takođe jede zdrobljeni zeleni čili svaki dan.
“Disciplina je najvažnija stvar u životu. Disciplinom možeš sve da pobediš – prehrambene navike, želju za seksom. Najveće umeće u životu jeste znati da kontrolišeš svoje potrebe. Živim tako dugo jer mi materijalne stvari nisu važne i ne čine me srećnim “, rekao je Svami.
On dodaje i da je rođen u velikom siromaštvu i zbog toga od najranijeg detinjstva i nije imao velike potrebe.
“Ljudi su danas nesrećni, nisu zdravi i postaju nepošteni. To me rastužuje. Želim da ljudi budu srećni i zdravi, i da budu u miru sa sobom i sa celim svetom”, poručuje monah.
Koliko daleko Svami ide u odricanju od materijalnog, govori i podatak da nikada nije spavao u krevetu niti koristio jastuk. Umesto dušeka i jastuka koristi prostirku i drveni blok za glavu. Radi jogu i pranajamu 2 sata dnevno. Puno čita, moli se, meditira, mantra, pomaže svima.
Kada je priča o njemu izašla u javnost, ljudi širom Indije počeli su da dolaze kod Svamija po savete za dug život, sreću i zdravlje. Iako nije želeo da se eksponira u javnosti, 120-godišnji redovnik kaže da je to učinio zbog svojih učenika.
“Nisam želeo da se eksponiram jer to nema nikakvu svrhu u životu. Ali moji učenici kažu da bi bili vrlo srećni kada bih dospeo u Ginisovu knjigu rekorda”, zaključio je redovnik.
