Svojevrsni virtuoz koji je muziku svoje domovine predstavio svetu…
Ravi Šankar, kompozitor i maestro na sitaru, u publici zapada je probudio strast prema ritmičnom i melodičnom zvuku klasične indijske muzike – fascinacija koja do danas ne jenjava. Preminuo je u 92. godini 2012.
Prema rečima savremenika, Ravi je bio „blagi, elokventni gospodin čije je umetničko umeće menjalo jezik muzike“. Znanje je sticao i na istoku i na zapadu. Sredinom prošlog veka, zvuk Indije još nije bio tipičan u Evropi i SAD, ali Ravi je to promenio. U to vreme, posebno se istakla njegova saradnja sa Džordžom Harisonom iz Bitlsa i kompozitorom Filipom Glasom, osnivačem muzike minimalizma, koji su bili željni da čuju o Ravijevim avanturama po belom svetu.
Godine 1965. Harison je naleteo na sitar na snimanju Help!, drugog filma o Bitlsima.
Pogledajte kako je probao od Džordža Harisona da napravi sitaristu 1968:
Bio je impresioniran malim okruglim telom, dugačkim vratom i složenošću ovog indijskog instrumenta. Sitar je iskoristio za zvuk pesme Norwegian Wood. Harison je bio opčinjen Ravijem, sa kojim je sarađivao na nekoliko muzičkih i humanitarnih projekata.
Ravi je za vreme hipi pokreta u SAD održao više nastupa i koncerata, ali nije bio zadovoljan kuda taj sociološki pokret vodi.
– S jedne strane sam bio srećan što sam bio deo procesa menjanja društva i, iako se hipi pokret činio površnim, u njemu je bilo mnogo iskrenosti. S druge stane, ono što me je obeshrabrivalo je bila neprestana upotreba droge, pa me je vređala praksa mešanja opijata sa našom muzikom – izjavio je Ravi u intervjuu 1985. godine i dodao:
– Ljudi bi dolazili na moje koncerte omamljeni, pili bi gazirano piće i ljubili bi se sa svojim devojkama. To mi je bilo poražavajuće, pa sam više puta uzeo sitar i sišao sa bine.
Ravi se rodio kao Robindra Šankar Čodhari 7. aprila 1920. godine u Varanasiju, u Indiji, u porodici muzičara i plesača. Bavio se ovim aktivnostima u detinjstvu, a često je išao i u Pariz, gde je njegov brat imao kuću, pa je tamo stekao znanja o kulturi zapada. Profesionalnu karijeru sitariste započeo je nakon ženidbe sa Anapurnom, ćerkom poznatog indijskog muzičara Alaudina Kana, i za stalno se nastanio u Indiji.
Spojio je struje istoka i zapada u baletskoj i filmskoj muzici koju je stvarao. Bio je muzički direktor radija All India gde je formirao Nacionalni orkestar – skup klasičnih instrumenata obe struje.
Početom pedesetih je započeo turneju van Indije. Nastupao je u Sovjetskom Savezu, Londonu, Njujorku, da bi na kraju napustio posao na radiju i u potpunosti se posvetio turneji po Evropi i SAD. Ubrzo je u svetu postao glavni prezenter melodičnog zvuka svoje domovine. Pravio je muziku za razne filmove i održavao prijateljstvo sa Džordžom Harisonom.
Zbog svega ovoga mu je propao brak sa Anapurnom sa kojom je imao sina Šubendru Šankara, koji je preminuo 1992. godine. Posle nje je bio u vezi sa plesačicom Kamalom Šastri, a onda i sa Sju Džons sa kojom ima ćerku – poznatu nagrađivanu pevačicu Noru Džons.
Poslednju vezu je ostvario sa Sukanjom Radžan, kojom se oženio 1989, dok im se osam godina ranije rodila ćerka Anuška Šankar, danas takođe uspešni virtuoz na sitaru.
Ravi je dobitnik 5 Gremi nagrada i velikog broja priznanja. Zbog njegovog uticaja indijski zvuk i instrumenti se koriste u pop muzici širom sveta. Svirao je do kraja života. Za njim su ostale supruga, dve ćerke, troje unučadi i četvoro praunučadi.
(Telegraf.rs)
