Saigrači Dimitar Berbatov i Ves Braun, a na klupi Dejvid Džejms. Srpski štoper Nemanja Lakić-Pešić priča nam kakav je fudbal u Indiji i gde je u odnosu na Srbiju, zašto je otišao tamo, šta ga je iznenadilo i zašto su navijači fanatici!
Kada stigne fudbalski poziv iz najmnogoljudnije i površinski najveće zemlja koja nije učestvovala na Svetskom prvenstvu – imate mnogo nedoumica.
I srpski fudbaler Nemanja Lakić-Pešić (27) je mnogo „vagao“ kada se na stolu pojavila opcija Indija, zemlja u kojoj je fudbal zaživeo i oživeo tek u poslednjih nekoliko godina, a koja je udaljena oko 6.000 kilometara.
„Mnogo sam se dvoumio, najviše zbog porodice… Imam dete od dve godine, ali sam na kraju seo s suprugom i dogovorili smo se. To je delovalo najbolje“, priča nam Nemanja.
U dugačkom razgovoru za MONDO otkrio nam je mnoge stvari o tamošnjem fudbalu, poredio ga sa srpskim, o teškom prilagođavanju na klimu, lakom na ljude, velikim fudbalerima poput Vesa Brauna i Dimitra Berbatova s kojima je sarađivao, ali svega toga ne bi bilo da jak utisak na njega nije ostavio Rene Melenstin.
Holandski stručnjak ga je pozvao i pitao ga da dođe u Kerala Blasterse…
„Prošlo leto sam bio slobodan kada mi je istekao ugovor u Austriji. Imao sam neke ponude, ali to je sve bilo nesigurno… Kerala se javila u jednom trenutku, delovali su ozbiljno i konkretno, odmah su postavili uslove i pozvao me je trener Rene Melenstin. Veliki stručnjak, bio je pomoćnik i Ser Aleksu Fergusonu u Mančester junajtedu, i kad mi je ispričao da mu se sviđam, da misli da mogu da napredujem – odlučio sam da zbog njega i dobrih uslova prihvatim taj poziv“, kazao nam je Lakić-Pešić.
Indijska Superliga postoji tek od 2013. godine (paralelno se igra i I-Liga) i tek ju je nedavno priznala Fudbalska federacija Azije (AFC). Po formatu je najsličnija MLS ligi pošto u njoj nema promocije i ispadanja u niži rang, nego ima deset klubova (ranije 8) koji se takmiče za jedan od dva trofeja prvaka države…
Mnogi veliki fudbaleri poput Nikolasa Anelke, Florana Malude, Davida Trezegea ili Aleksa Del Pjera su otišli tamo da „završe karijeru“, ali pred Lakić-Pešićem još je mnogo godina.
Ovaj štoper koji je u Srbiji igrao za Donji Srem i Radnički u inostranstvu je nastupao tek za austrijski Kapfenberger pre nego što je stigao u veliki grad na jugozapadu Indije i pridružio se Berbatovu i Braunu koji broje sitno do penzije.
„Jeste, ali najviše je Melenstin uticao na mene. Veliko ime, vodio je i Fulam i Anži, i kad ti on kaže da vidi u tebi potencijal, da možemo zajedno da napredujemo i idemo dalje, meni se to veoma dopalo i pomislio sam što da ne. Uslovi su fenomenalni, kao malo gde u Evropi!“.
Indija je specifična zemlja i nije lako prilagoditi se…
„Mnogo manje sam očekivao i zato sam se prijatno iznenadio. Mislim da mi ovde nemamo pojma kako stvari tamo funkcionišu i da oni jako napreduju kao zemlja. U fudbalu ulažu mnogo novca, sve je to lepo organizovano. Naravno, imaju tu neke stvari koje nisu dobre, međutim u krugovima u kojima sam se ja kretao – ništa nisam video da bi me razočaralo, zgrozilo, video sam samo lepe stvari“, kazao nam je Nemanja koji je u Srbiji desetak dana pre povratka za Superkup.
„Ne mogu da kažem da sam imao predrasude, ali sam čuo više loših stvari nego dobrih. To je drugi svet, Azija je drugi svet u odnosu na nas, ali Indija tek…“.
Otkriva i šta ga je najviše iznenadilo u Indiji.
„Najviše su me iznenadili ljudi jer su najnormalniji. Nema neke preterane razlike između njih i nas u Evropi – čak bih mogao da kažem da su mnogo prijatniji, topliji i ljubazniji…“, kazao nam je Nemanja i dodao: „Takođe, organizacija i infrastruktura u fudbalu i kako je sve to medijski pokriveno, baš je sve na visokom nivou“.
Na vremensku zonu (4,5 sata unapred) se navikao veoma brzo, ali muku je mučio sa potpuno drugačijom klimom u odnosu na Srbiju, Evropu uopšte.
„Čak, ne mogu reći ni da je to neka visoka temperatura – to je uglavnom oko 35 stepeni Celzijusa, ali je vlažnost vazduha ogromna. Na utakmicama i treninzima sam gubio po tri-četiri kilograma zbog tečnosti. Mi stranci smo se mnogo mučili, ja možda i najviše, to je trajalo mesec dana i onda sam se polako privikao“, ispričao nam je Lakić-Pešić.
O INDIJSKOM FUDBALU IZBLIZA: „LUDI NAVIJAČI“ I GDE JE U ODNOSU NA SRBIJU…
Fudbalska reprezentacija Indije nije ni među sto najboljih na FIFA rang listi, ali čini se da u ovoj zemlji imaju dugoročan plan kako bi postali – ako ne uticajni – onda bar dobri u ovom sportu koji sve više privlači tamošnje stanovništvo.
Popularna je Premijer liga Engleske, a iako njihovih reprezentativaca nema na Mundijalu – Indijci su među nacijama koje su kupile najviše ulaznica za SP u Rusiji.
Više nego recimo Francuzi…
„Skoro sam pročitao negde ‘to je ogromna zemlja koja je dugo spavala i počela da se budi’. To je pravi opis njih, bude se u svim sferama“, kazao nam je Lakić-Pešić.
„Mislim da će fudbal svake godine biti sve bolji i kvalitetniji i da će dolaziti sve bolji igrači. Pročulo se za Indiju i čujem da je mnogo igrača iz Evrope zainteresovano. Dovode velike zvezde, mi smo imali dvojicu iz Mančester junajteda, a kad ljudi čuju da su oni došli tamo – to je dobra promocija i fudbala i lige. Sad je kvalitet mnogo viši nego što se čini na TV-u ili sa strane“.
Gde je njihov fudbal u odnosu na evropski nivo?
„Taktički još uvek zaostaju, tehnički su i dalje daleko u odnosu na Evropu, ali ostalo je dosta zahtevno. Mnogo se trči, nije nimalo naivna liga…“, priča nam Nemanja.
A u odnosu na Srbiju?
„Infrastruktura – ne možemo da im priđemo. Svi stadioni su sjajni… Nisu novi, imaju dva nova u Kalkuti i Nju Delhiju, ali – ovo pričam s utakmica – oni to naprave da bude spektakl! U medijskom smislu i uopšte organizacionom, mnogo je reklama… Imamo švedski sto u svlačionici, to nema nigde u Srbiji, tu su intervjui pre i posle utakmica, pa nagrade za najboljeg igrača, za najbolji pas i još četiri-pet nagrada. Igrač utakmice dobije 50 hiljada rupija, 25 hiljada najbolji pas, pa onda nagrada za najveći potencijal. Svaka nagrada ima sponzora, neverovatni su“.
OČISTILI SU CEO STADION!
„Ja ovde nisam igrao na lošem terenu, trava je fenomenalna, sve skockano… Igrali smo jednu utakmicu u gostima gde je bila je kiša i bilo je malo problema s travom, a onda je na poluvremenu izašlo 200 ljudi da to sredi! Organizovani su, temeljni i vredni… Igrali smo takođe jedan meč u Kočiju i skupilo se ne znam koliko navijača i očistili su ceo stadion. A kad sam dolazio čuo sam te prljavo je, te smrdi, ali je to nisam doživeo. Verujem da ima i toga, ali eto ja nisam video“, kazao nam je Nemanja Lakić-Pešić.
Nemanja je i sam bio dobitnik nagrade za igrača meča.
U prvom kolu, odmah po dolasku u indijsku Superligu, u kojoj je jedini srpski fudbaler (Ranko Popović je trener Pun sitija), bio je nagrađen i mediji su ga prozvali „Serbinator“. To na njega nije na njega ostavilo utisak kao sam događaj – kaže „kao otvaranje OI“.
„Ta utakmica je bila spektakl. Naš klub i Kolkata su prošle godine bili finalisti i onda su oni, slučajno ili namerno, odlučili da baš mi igramo na otvaranju lige. Ja sam se osećao kao na otvaranju Olimpijskih igara, tu je bilo muzike, svetla i njihovi poznati pevači, bukvalno kao u Superboulu“, prepričao nam je on doživljaje iz derbija koji je završen 0:0.
U fudbalu – u najužem smislu – ipak zaostaju za srpskom Superligom.
„Hm, kvalitetnija je naša liga. Taktički i tehnički, pogotovo taktički nisu taj nivo, dok drugo kod nas i ne možeš da vidiš zbog terena“.
Kriket je i dalje sport broj jedan u Indiji i to teško da će se promeniti.
„Oni su ludi za njime… I moji saigrači koji se bave fudbalom ništa više ne čuju kad vide kriket na TV-u“, uz osmeh kaže Nemanja koji je više puta od saigrača tražio da ga upoznaju s tim sportom, ali nije uspeo do kraja da ga razume.
„Nekada utakmice igraju po tri dana, s prekidima naravno, neverovatni su!“
Jedan od vlasnika Kerala Blastersa je i jedan od najvećih kriketaša svih vremena Sačin Tendulkar konstatujemo u razgovoru s Lakić-Pešićem, ali nas on odmah ispravlja.
„Njima to nije jedan od najboljih, on je njima BOG. Svetinja! Često je na utakmicama, prati fudbal, ali ne mogu da vam predstavim kako oni njega gledaju. Kao što je Mesi recimo u fudbalu… Ipak, u Kočiju, gradu u kom mi živimo, ne postoji kriket klub, imaju samo fudbal. Tu su za fudbalom navijači potpuno poludeli“.
Kapacitet stadiona za fudbalske utakmice je 40.000 hiljada, pošto je FIFA odlučila da ga smanji zbog prvenstva za igrače do 17 godina, i uglavnom je ispunjen do poslednjeg mesta prepričava nam on doživljaje o navijačima koji imaju svoj „žuti zid“ poput Dortmunda.
Manđapada!
„To se žuti ceo stadion, svi dođu u žutim dresovima, baš dobro navijaju. Sigurno su najbolji u ligi što se tiče navijanja, navijači ostalih klubova i ne tako. Ovi čak dolaze i na gostovanja, kao navijači Crvene zvezde recimo…“, kazao nam je Nemanja.
O BERBATOVU, VESU BRAUNU, VIDIĆU…
Na gostovanja se putuje avionom, najdalje je daleko tri i po sata, pa su zbog toga troškovi ogromni. Nemanja Lakić-Pešić nam priča da su Indijci spremni da ulažu mnogo, pa su tako na pripreme išli u špansku Marbelju…
Sezona traje kratko, od novembra do praktično aprila, a Kerala je regularni deo takmičenja završila kao šestoplasirana uz 11 mečeva na kojima je nastupio srpski fudbaler.
„Iskreno nisam zadovoljan svojom sezonom. Kod Renea Melenstina sam igrao svaki meč, svi su bili prezadovoljni, ali kad je došao Dejvid Džejms stavio me je na klupu. Jednom počnem meč, pa sedim na klupi, pa uđem – malo me je ‘šetao’. To mi je malo pokvarilo utisak, ali zadovoljan sam – što je do mene odradio sam kako treba“, ispričao nam je visoki štoper koji je po dolasku u Indiju potpisao ugovor na čak tri sezone i čvrsto veruje da će više šansi dobijati naredne godine.
Ako vam je ime Dejvid Džejms zazvučalo poznato, da bili ste u pravu. Nekadašnji čuvar mreže Liverpula, Mančester sitija i Portsmuta „skrasio“ se u Indiji gde je u Kerali prvo bio trener-igrač, a posle otkaza Melenstinu i samostalno je preuzeo ovu ekipu.
„Imamo skroz korektan odnos. Nismo imali neke rasprave, nije pokazao da me nešto ne voli, ali eto… Počinjao sam par puta i kod njega, ali očigledno je imao neke druge zamisli. Najavio mi je da naredne sezone planira da igram“.
Dimitar Berbatov nije bio ni izbliza tako blag prema Džejmsu.
Bugarski napadač osuo je paljbu po engleskom treneru po završetku sezone nazvavši ga „najgorim wannabe trenerom ikada“. Berbatov je na Instagramu napisao da je od njega dobio i najgori taktički savet ikada – ispucaj loptu ka napadaču i čekajte šta će on da uradi.
„Ha-ha, video sam… Berbatov je takav lik. Tek pred kraj sezone se on opustio, bio je zatvoren sa svima na početku. Valjda je takva osoba, nije baš otvoren i pričljiv. Čak ni sa Vesom Braunom, s kojim je igrao pre u Mančester junajtedu, ni sa njim se nije mnogo družio. Na kraju smo tek dosta pričali o njegovoj karijeri, može dosta da se nauči od takvih ljudi…“, ispričao je Lakić-Pešić.
Više je ipak naučio od svog partnera u odbrani Vesa Brauna.
„Posle ljudi, on je druga stvar koja me je najviše oduševila i iznenadila u Indiji. To je takva osoba… Zvezda, a tako se skromno ponaša i u svakom trenutku je tu da pomogne i da dođe da popriča. Svi od stranaca su imali momente krize kad ti fali porodica i zemlja, a on tačno oseti taj trenutak i popriča s tobom i olakša ti. Kao osoba je sjajan, a kao igrač… S 39 godina je odigrao sjajno“.
Nastavlja u dahu Nemanja…
„Mene je nekad bilo sramota koliko je skroman. Najviše sam naučio o ljudskim osobinama od njega, kad jedna takva osoba ume toliko ponizno i skromno da se ponaša sa svima, onda ti ne preostaje ništa drugo nego da se zapitaš i da pomisliš ‘moram i ja još bolji da budem'“.
Tema se sama nameće – njegov imenjak Nemanja Vidić. Ves Braun i on su zajedno igrali dugo u Mančester junajtedu, a za njega ima samo reči hvale.
„Za Vidića sam počeo da ga ispitujem kad smo se malo bolje upoznali. Rekao mi je da je super momak, ali da su na treninzima SVI bežali od njega. Tukao je strašno! Posebno mlađi i novi, kad dođu podignutog nosa, Vidić odmah krene da ih ‘lema’ da svi beže od njega. Odmah se zna ko je gazda!“
Nemanja se već za nekoliko dana vraća u Indiju gde ga očekuje Superkup (dueli s timovima iz I-Lige), a kada se to završi – sledi pauza do septembra kada počinju pripreme.
Navodi nam oni još uvek traže pravi sistem takmičenja i da će već od naredne sezone format biti nešto drugačiji, Superkup će se igrati u vanrednom terminu sredinom nedelje, dok će biti i pauza u decembru i januaru zbog Azijskog kupa…
„Nisam se zasitio! Imam ugovor i dok god ga imam – tamo sam!“, zaključio je Nemanja Lakić-Pešić na kraju razgovora za MONDO.
STRANCI – IMA POZNATIH…
Svaki od deset klubova u Indiji ima po osmoricu stranaca, pošto je prethodno bilo doyvoljeno 11, dok u jednom trenutku na terenu mogu da budu petorica. U odnosu na neke prethodne sezone, ove godine nije bilo mnogo poznatih imena. U Atletiko Kolkati igra Robi Kin koji je trenre-igra, kao i Rajan Tejlor (ex Njukasl). Najpoznatiji su svakako saigrači Lakić-Pešića, Berbatov i Ves Braun, dok su tu još Kalu Uče (ex Almerija, sada Delhi Dajnamos), Rene Mihalič (nekadašnja zvezda Football Managera, sada igrač Čenajina), Ačile Emana (ex Betis, sada Mumbaj), Miku (ex Hetafe, sada Bengaluru) i tako dalje…
(mondo.rs)
