Filmska priča: Pronašao majku nakon 25 godina zahvaljujući Google Earth-u

Indijac Saru Brirli, koji se 1986. godine kao mališan izgubio od svoje porodice, 25 godina kasnije je pronašao majku zahvaljujući programu za osmatranje Zemlje „Google Earth“.

Saru je imao svega pet godina kada se izgubio dok je putovao sa starijim bratom, koji je bio čistač indijskih vozova, preneo je Bi-Bi-Si.

„Bilo je kasno uveče. Sišli smo s voza, a ja sam bio toliko umoran da sam seo na klupu na železničkoj stanici i zadremao“, rekao je Saru.

Kobni dremež mu je potpuno promenio život.

„Mislio sam da će se brat vratiti po mene i probuditi me, ali kada sam otvorio oči nigde ga nisam video. Ugledao sam ispred sebe voz, pomislio da je sigurno u njemu i odlučio da uđem“, ispričao je Saru.

Međutim, dečak u vozu nije našao brata i ponovo je zaspao. Probudio se 14 sati kasnije pošto je stigao u Kalkutu, treći po veličini grad u Indiji, na lošem glasu zbog sirotinjskih četvrti i kriminala.

„Bio sam prestravljen. Nisam znao gde sam. Zaustavio sam neke ljude i pitao ih“, rekao je Saru. „Grad je bio zastrašujući. Ne verujem da bi ijedan roditelj ikada poželeo da mu petogodišnje dete luta samo po naseljima i železničkim stanicama Kalkute.“

Mališan je brzo naučio da se snalazi na ulici i priključio se armiji dece prosjaka. Sa ulice ga je sklonilo jedno sirotište, iz kojeg ga je usvojio bračni par Brirli iz Tasmanije.

„Pomirio sam se s tim da sam izgubljen i da nikada neću naći put kući, pa sam pomislio da je sjajno što odlazim da živim u Australiju“, kazao je Saru.

Godine su prolazile, a njegova žudnja za izgubljenom porodicom bila je sve jača. Nije, međutim, znao odakle da počne da traga jer, u vreme kada se izgubio, nije umeo da čita i nije čak znao ni kako se zove mesto u kojem je živeo.

Saru je odlučio da, uz pomoć pretraživača „Google Earth“, pokuša da na osnovu maglovitih sećanja pronađe mesto u kojem je rođen.

„To je podsećalo na Supermena. Posmatrate i pitate se: ‘Da li mi je ovo poznato’, a kada shvatite da nije, pretražujete dalje“, objasnio je on.

Posle nekog vremena, Saru je smislio efikasniju strategiju.

„Pomnožio sam vreme koje sam proveo u vozu – oko 14 sati – s prosečnom brzinom indijskih vozova i suzio rejon pretrage na nekih 1.200 kilometara“, rekao je on.

Uskoro je našao mesto za kojim je tragao – Kandvu – tako što je prepoznao vodopad pored koga se često igrao kao dete.

Saru je otputovao u Kandvu i našao kuću u kojoj je nekada živeo, ali se suočio s novim razočaranjem – bila je napuštena.Pošto se i dalje sećao imena članova porodice, raspitao se u komšiluku, gde su mu rekli da se porodica odavno odselila.

„Onda je naišao jedan čovek, koji je rekao: ‘Sačekaj malo, vraćam se odmah’ i kada se posle nekoliko minuta vratio rekao je: ‘Odvešću te kod tvoje majke'“, ispričao je Saru. „Zanemeo sam i pomislio: ‘Da li sam to stvarno čuo ili mi se učinilo“.

Saruova majka živela je u blizini. Mladić je u prvi mah nije prepoznao.

„Poslednji put kada sam je video imala je 34 godine i bila je lepa. Bio sam smetnuo s uma da je u međuvremenu morala da ostari. Ipak, struktura lica nije se mnogo izmenila, i kada sam je prepoznao rekao sam: ‘Da, ti si moja majka'“, rekao je Saru.

„Zgrabila me je za ruku i uvela u kuću. Ni ona ni ja nismo mogli da govorimo. Bilo joj je teško da shvati da joj se sin, posle 25 godina, iznenada pojavio na pragu kao duh“, dodao je on.

Saruova majka je strahovala da joj je sin mrtav, ali jedan prorok joj je rekao da će ga ponovo videti.

„Mislim da joj je to dalo snage da nastavi da živi, u nadi da će taj dan zaista doći“, rekao je Saru.

Sudbina njegovog brata bila je, međutim, kobna.

„Mesec dana pošto sam ja nestao, telo mog brata je pronađeno na šinama. Voz ga je presekao na dva dela“, kazao je Saru. Nikada nije ustanovljeno da li je dečak bio žrtva nasilja ili nesrećnog slučaja.

Za Saruovu nesvakidašnju životnu priču bilo je zainteresovano nekoliko izdavačkih kuća i filmskih producenata. Krajem prošle godine premijerno je prikazan film rađen po ovom događaju, „Lav“, koji će se boriti za Oskara u Holivudu. Saru je napisao i knjigu, „A long way home“, u kojoj je opisao svoje detinjstvo i život u usvojenoj porodici, kao i ponovni susret sa majkom.