Evo kako je Novosađanka našla posao u svetskom gigantu

Novosađanka Imola Fodor (23), studentkinja računarstva na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka, posao je našla u dalekom Hajderabadu.

Imola tamo radi u kompaniji „Tata Consultancy Services – TCS“, koja u oblasti IT sektora zapošljava 300.000 ljudi širom sveta i kaže da plata nije bila presudna za odlazak u Indiju.

Ova mlada Novosađanka u Hajderabadu se obrela uz pomoć internacionalne studentske organizacije AIESEC preko koje je s njom, videvši njenu biografiju, kontaktirala regruterka kompanije TCS iz Mumbaja i predložila joj da se priključi njenom timu u Hajderabadu.

– Želela sam da radim u jednoj velikoj internacionalnoj kompaniji i da se profesionalno usavršim. Takođe, za mene je dodatni izazov da prihvatim ovaj posao bio taj što sam želela da upoznam jednu novu zemlju, kulturu, a i sebe u takvom okruženju – priča Imola za „Blic“.

Ona u TCS radi kao Java developer na razvijanju internih veb-aplikacija, i to za platu koliku bi imala u prosečnoj IT firmi u Srbiji.

– To je sasvim dovoljno za lagodan život u Indiji. Stanujem u velikom dupleksu sa cimerima iz Kolumbije, Tunisa, Francuske, Obale Slonovače i Azerbejdžana u delu grada u kojem su uglavnom zaposleni u IT sektoru. Tu je i bezbednost na najvišem nivou, tako da nema razloga za brigu – objašnjava Imola.

Naša sagovornica kaže da se Indijci iznenade kada čuju iz koje zemlje dolazi jer više od 90 odsto njih ne zna gde je Srbija, pa misle da se radi o „Siberiji“.

– Kada im pričam o Srbiji i pokazujem slike naše zemlje, svi su oduševljeni i voleli bi da je posete – dodaje Imola.

Neprijatnosti nije bilo, tvrdi Imola, ali kaže da je dolazilo do nesporazuma.

– Stranci koji rade u Indiji dobijaju iskaznicu „Pan card“ koja nam služi za identifikaciju i putovanje po indijskim državama. Desilo nam se da nas nisu pustili da posetimo prelepa Andamanska ostrva i vratili su nas s aerodroma jer nismo imali pasoše. Tamo su pooštrili kontrolu, pa su nam tražili pasoše zato što su neki stranci dali alkohol pripadnicima lokalnog plemena, što se nadležnima nije dopalo. Naravno, snašli smo se i vratili se – priseća se Imola, uz napomenu da je donedavno zbog toga turistima bio zabranjen pristup Andamanskim ostrvima.

Imola kaže da se nebrojeno puta našla u zanimljivim situacijama.

– Svakodnevica je borba za prelazak preko ulice pošto se slabo poštuju pravila. Slikanje sa meštanima takođe predstavlja problem zato Kako ješto su nepoverljivi, a o sporazumevanju sa ljudima rukama i nogama da i ne govorim. Posebno je zanimljivo biti privilegovan u redovima, a barem jednom dnevno me pitaju iz koje sam zemlje – priča mlada Novosađanka.

Imola kaže da je najegzotičnija hrana koju je probala u Indiji meso ajkule, ali upozorava sve one koji bi se zaputili u ovu daleku zemlju da izbegavaju hranu koja se prodaje na ulici jer može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Imola ohrabruje svoje kolege da se upuste u sličnu avanturu jer je sada idealno vreme za to. „Planiram da odem negde u zapadnu Evropu i steknem iskustvo u radu u nekim IT oblastima koje još nisu razvijene u Srbiji, pa da se vratim u našu zemlju i tu nastavim da živim i radim. Na kraju krajeva, kao što se vidi i po ulicama velikih gradova Srbije, mi mladi smo ti koji treba da preuzmemo inicijativu i poboljšamo standard naše zemlje, a ne da bežimo iz nje“, priča Imola, koja uskoro završava FTN, a prenosi Blic.