Šri Lanka, Ukrajina, Alžir i Sudan, četiri su aktuelne tačke sveta. O njima su u emisiji „Na nišanu Lazanskog“ govorili Milan Mišić, dugogodišnji dopisnik lista „Politika“ iz Indije, Dragan Bisenić, novinar i ambasador Srbije u Egiptu od 2011. do 2017. godine i Slobodan Samardžija, novinar „Politike“ i dopisnik ovog lista iz Rusije.
Bombaški napadi u Šri Lanki izazvali su globalno iznenađenje, kaže Mišić, ali ih ne dovodi u vezu sa etničkim konfliktom između Sinhaleza i Tamila koji je trajao od 1984. do 2009, kada su vojno potučeni pobunjeni Tamilski tigrovi, čija je intencija bila osnivanje nezavisne države na severu ostrva. Od tada je taj problem skinut sa dnevnog reda, kaže Mišić.
„Prema svim do ovog momenta dostupnim podacima, reč je o islamskom teroru. Posle izvesnog oklevanja direktno je optužena jedna lokalna islamska družina, čije ime nije bitno, jer se do sada nije pojavljivala. Ono što je sasvim očigledno, to je da je akcija vrlo dobro organizovana i koordinirana — istovremene eksplozije islamskih kamikaza na nekoliko mesta, podjednako na istočnoj i na zapadnoj obali; cilj su bile hrišćanske crkve i hoteli u kojima odsedaju zapadnjaci“, kaže Mišić.
Prema vestima, rukovodstvo Šri Lanke je upozoreno da ovako nešto može da se dogodi, dodaje on. Međutim, očigledno upozorenja nisu uzeta za ozbiljno. Nepoznate su veze te islamske organizacije sa DAEŠ-om, ali i sa već zaboravljenom Al Kaidom, koja je prisutna u Južnoj Aziji, kaže Mišić.
„Ovo je dokaz da je islamski terorizam vrlo aktivan i da može da udari na mestima gde se ne očekuje. Ovo je, pre svega, veliki udarac za turizam Šri Lanke, koji je bio u velikom usponu. Svakako će biti potrebno duže vreme da se situacija smiri i da se otkriju počinioci i vidi sa kim su bili povezani. Treba imati u vidu, kada se pominju bombaši-samoubice, da je to nešto što je patentirano na Šri Lanki. To su prvo patentirali Tamilski tigrovi. Među žrtvama je bio i indijski premijer Radživ Gandi“, objašnjava Mišić.
U Alžiru je, prema rečima Dragana Bisenića, došlo do smene generacija, jer je bivši predsednik Abdelaziz Buteflika poslednji u nizu pripadnika generacije iz alžirskog rata za nezavisnost koji je bio na vlasti.
Bisenić napominje da u ovoj zemlji nije bilo nemira u poslednjih 25 godina, nakon okončanja građanskog rata. Sada su uzroci nemira, prema njegovim rečima, ekonomske prirode, jer je ekonomska kriza usled pada cena nafte zahvatila Alžir.
„Buteflika je star i nije više zdravstveno u mogućnosti da vrši vlast. I taj peti mandat koji je hteo, bio je previše za njegove bliske saradnike. Oni koji su bili u Alžiru, znaju da je Buteflika imao veoma limitirane aktivnosti, da nije lako govorio… Ali, bio je neki faktor stabilnosti. Međutim, sada se ravnoteža snaga promenila, pojavili su se novi ljudi i, na kraju krajeva, njegovo smenjivanje podsticali su lokalni bogataši, oligarsi“, objašnjava Bisenić situaciju u Alžiru, uz napomenu da je nedavno uhapšeno pet alžirskih milijardera.
Sudan je, prema Bisenićevim rečima, zanimljiv slučaj, jer je doskorašnji sudanski predsednik Omar al Bašir tokom svog mandata, koji je trajao od 1989, izvodio neverovatne geopolitičke akrobacije.
„On je dugo bio najverniji saveznik Irana, a pre toga je bio, kada je izveo Islamsku revoluciju, domaćin Bin Ladenu. A on je imao ogroman projekat, auto-put od Kartuma do Port Sudana i taj auto-put je on nasledio od nas, od ’Partizanskog puta‘“, kaže Bisenić.
Sudan je, dodaje Bisenić, koji je za vreme diplomatske službe u Egiptu bio i ambasador u Sudanu, zemlja sa dugom demokratskom tradicijom, u odnosu na neke druge države Severne Afrike. Premijer koga je Bašir svrgnuo sa vlasti pre 30 godina, još je aktivan u sudanskoj politici i, prema Bisenićevoj proceni, ova zemlja kreće u tranziciju od vojne diktature ka civilnoj vladi.
Sa druge strane, može se reći da iza libijskog generala Haftara, čije se trupe nalaze nadomak prestonice Tripolija, stoji Egipat. Istok Libije i zapad Egipta su naseljeni istom grupom plemena, objašnjava Bisenić, tako da granica praktično ne znači ništa. Drugo, istok Libije, Kirenaika, jedno vreme je bila deo Egipta, kaže on.
„Te veze su i dalje snažne. Takođe, Egipat nipošto ne želi da mu se Muslimanska braća iz Libije instaliraju ni blizu granice, jer u tom slučaju su mogući razni scenariji. Jedan scenario je, recimo, šverc nafte, naoružanja, automobila, gerilaca, ljudi između Libije i Gaze, što Egipat nipošto ne želi da dozvoli. I drugi pravac je prodor korz Belu pustinju ka unutrašnjosti Egipta, Kairu i drugim većim gradovima“, kaže Bisenić.
Zastoj u Haftarovom osvajanju Tripolija Bisenić objašnjava mentalitetom libijskih plemena koja, kako kaže, nisu ratnička. Haftar je već nekoliko puta pregovorima dobijao ono što je mogao da osvoji i silom, a na jugu je izgubio jedno nalazište nafte na isti način.
Ukrajinski izbori su doneli relativno iznenađenje, ocena je Slobodana Samardžije povodom pobede Vladimira Zelenskog nad dosadašnjim ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom, jer su procene bile da bi, ukoliko on bude bolji od Porošenka za desetak odsto, dosadašnji predsednik uzeo glasove ostalih kandidata. Pobedu Zelenskog Samardžija tumači razočarenjem Ukrajinaca Porošenkom.
„Ukrajinci ništa nisu dobili za vreme Porošenka. Baš ništa. A mnogo toga su izgubili. Majdan možda nije toliko bio promašaj, koliko je bilo neispunjavanje nada koje je taj Majdan doneo“, ocenjuje Samardžija.
Najbolji prikaz stanja u Ukrajini, prema njegovim rečima, možda je dao bivši predsednik Leonid Kučma, koji je nedavno izjavio da ne bi voleo da se nađe u koži bilo koga ko pobedi na izborima. Očigledno, niko u Ukrajini nema ideju kako da se zemlja izvuče iz krize i vrati u normalu, kaže Samardžija.
