Dobru vest da bi krajem ovog meseca lideri SAD i Kine mogli da postignu trgovinski sporazum koji bi označio kraj međusobnog rata tarifama koji je otpočeo Vašington, a Peking na to uzvratio, upravo je smenila nova loša vest iz slične Trampove kuhinje.
Američki predsednik Donald Tramp je obavestio Kongres da namerava da u okviru opšteg sistema povlastica povuče one koje su u trgovini sa SAD imale Indija i Turska. Te zemlje, kako je objašnjeno, više ne ispunjavaju uslove iz programa Generalnog sistema preferencijala (GSP) koji omogućava pogodnosti u plasiranju robe na američko tržište. Indija i Turska su sa statusom zemalja u razvoju imale korist od tog programa, što im je, prema pisanju Blumberga, omogućavalo bescarinski ulazak oko 2.000 proizvoda na američko tržište.
Tramp je potez objasnio štetnom trgovinskom praksom po američku privredu i ipak ostavio rok od dva meseca tokom kojeg bi mogao da odustane od svoje namere ukoliko dve države reše probleme koji brinu američku administraciju.
Pozivajući se na podatke Kongresa SAD, Blumberg napominje da je Indija u 2017. godini imala najveću korist od tog programa, jer je zahvaljujući njemu indijski bescarinski izvoz u SAD dostigao vrednost od 5,7 milijardi dolara. Turska je imala izvoz vredan 1,7 milijardi i bila peta na listi zemalja korisnica tog programa.
Međutim, indijski sekretar za trgovinu Anup Vadhavan je ocenio da je dobit od izvoza pod preferencijalnim tretmanom bila „relativno ograničena“ i da povlačenje sporazuma neće imati značajnijeg uticaja.
SAD su još u aprilu prošle godine najavile da će razmotriti status Indije u GSP nakon što su neke američke kompanije izjavile da su pošiljke mlečnih proizvoda i medicinskih uređaja u Indiju pogođene vancarinskim barijerama. Indija, kako je naveo Tramp, nije uverila SAD da će obezbediti pravedan i razuman pristup američkim proizvodima na tržištu Indije.
Indijski izvoz robe u SAD u prošloj godini iznosio je 48 milijardi dolara i na godišnjem nivou je porastao 13 odsto, a trgovinski suficit Indije sa SAD dostigao je 21 milijardu dolara, što je prouzrokovalo da Ministarstvo finansija SAD treću najveću privredu Azije stavi na listu takozvanih valutnih manipulatora. To što je Indija odustala od tarifa na uvoz pojedinih američkih proizvoda nije bilo dovoljno da spreči nameru Trampove administracije.
Za sagovornika Sputnjika Milana Mišića, nekadašnjeg dopisnika „Politike“ iz SAD i Indije, Trampova najava u odnosu na Indiju je ipak iznenađujuća.
„Amerika već neko vreme strateški uzima u zagrljaj Indiju kao zemlju koja će u budućnosti moći da igra ulogu neke vrste kontrateže Kini. Indija je na putu da recimo do 2024. godine prestigne Kinu po broju stanovnika i svrgne sa trona najmnogoljudniju zemlju sveta. Drugi razlog koji može da bude to je generalna Trampova netrpeljivost prema bilateralnim trgovinskim sporazumima koji su navodno na štetu Amerike, premda mnogi američki ekonomisti dokazuju da štetu od tih tarifa, pre svega onih uvedenih Kini, trpe američka privreda i američki potrošači“, napominje Mišić.
Za razliku od Indije, Tramp je obaveštavajući Kongres mnogo manje pažnje posvetio Turskoj, koja nije više zemlja u razvoju zahvaljujući svom ekonomskom rastu, smatra Mišić.
Međutim, on ukazuje na neobičnu poziciju Turske.
„Ona je nominalno NATO saveznik, ali se u mnogim važnim stvarima ne slaže sa Amerikom. Reč je o angažmanu u Siriji, pre svega, gde su Americi glavni saveznik u borbi protiv DAEŠ-a bili Kurdi, koje opet zvanična Turska smatra svojim zakletim neprijateljima. Pored toga, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan flertuje sa Rusijom. Pominje se nabavka sistema protivraketne odbrane S-400 i, naravno, tu je ključni politički nesporazum povodom propovednika Fetulaha Gulena koga Erdogan optužuje da je organizator neuspelog puča i koga nastoji da prebaci iz SAD u Tursku, čemu se Amerika zasad suprotstavlja“, podseća sagovornik Sputnjika.
Šta sve stoji iza odluke Trampa i koji su njegovi pravi motivi, više će se znati posle reakcija Nju Delhija i Ankare, ocenjuje Mišić.
Na pitanje kako komentariše takav Trampov potez u predizbornoj godini, on kaže da je on u skladu sa njegovim dosadašnjim potezima.
„To je u skladu sa njegovom retorikom ’Amerika na prvom mestu‘ i ’Hajde da Ameriku učinimo ponovo velikom‘. To takođe može da bude pokušaj da se odvuče pažnja od onoga što je upravo započelo u Kongresu, a to su dve stvari“, ukazuje sagovornik Sputnjika.
Jedna je da se obesnažuje rezolucija kojom se blokira Trampovo proglašenje vanrednog stanja na granici sa Meksikom, za šta je već obezbeđena većina. To je izglasano u Predstavničkom domu, a prema najnovijim vestima nekoliko republikanaca je spremno da omogući da se to izglasa i u Senatu. To bi bilo prvi put da Trampa napuštaju važni predstavnici njegove Republikanske partije, podseća Mišić.
Druga stvar je otvaranje istrage o raznim aspektima Trampovog biznisa, da li je bilo korupcije i da li je kršio etičke norme, a takođe i da li je nekim svojim naređenjima opstruisao pravdu, zaključuje Mišić.
