Tokom putovanja na svakom koraku će vas pratiti mitologija, književnost i kultura, povezane galerijom najrazličitijih likova, polubogova i božanstava.
Na samom vrhu nalaze se tri boga – Šiva (onaj koji uništava), Višnu (onaj koji štiti) i Brama (onaj koji stvara), kao i njihove žene – Šakti (boginja hrabrosti i snage), Lakšmi (boginja zdravlja) i Sarasvati (boginja učenja).
Brama, tvorac svemira, u Indiji ima samo jedan hram, i to u malom gradu Puskaru, koji se smestio na ivici pustinje, uz jezero. Bog Brama nema mnogo hramova u svetu, pa se upravo zbog toga taj hram smatra kuriozitetom. Razlog da se baš tu nalazi hram Indijci objašnjavaju legendom prema kojoj je bog Brama vodio borbu s demonom Vajrom i ubio ga lotosovim cvetom. Oko latica lotosa koje su pale na tri mesta na zemlju oko Puskara nastala su tri jezera. Kao što muslimani barem jednom u životu moraju da posete Meku, tako i hinduisti barem jednom moraju da posete ovaj hram.
Druga legenda, koja se povezuje s jednim od simbola Indije, govori o šahu Džahanu, koji je dao da se sagradi hram u čast njegove voljene žene Mumtaz Mahal. Naravno, reč je o Tadž Mahalu, koji je 18 godina danonoćno gradilo čak 20.000 radnika. Legenda kaže i da je kralj posle svega naredio da se arhitekta oslepi i da mu odseku ruku, da više nikad ne bi mogao da projektuje tako lepu građevinu. Taj „san u mermeru“ spada u remek-dela islamske kuture i uvršten je u popis novih sedam svetskih čuda.
Hrana je važan deo indijske kulture, a karakteristična je po velikoj upotrebi raznovrsnih začina i začinskog bilja. Veći deo te kuhinje mogao bi se okarakterisati kao vegetarijanski, ali tradicionalna indijska jela uključuju i piletinu, kozje meso, ovčetinu i ribu. Raznolikost i različitost Indije vidi se i u kuhinji, pa Indusi iz verskih razloga ne jedu govedinu, a muslimani ne jedu svinjetinu. Ipak, neki osnovni sastojci su zajednički svima – pirinač, brašno od integralne pšenice, razne mahunarke koje se spremaju kao kaša, kao i cela zbirka začina. I u restoranima je hrana raznolika i veoma ukusna. Velika je ponuda lokalnih specijaliteta, ali ne nedostaje ni evropske hrane.
Čaj je dominantno piće u Indiji, a najbolje vrste gaje se u pokrajinama Darđiling i Asam, gde se priprema i „masala čaj“, za koji se listići čaja kuvaju u mešavini vode, začina kao što je cimet i mleka da bi se dobio gust, sladak i pomalo „kašast“ napitak. U južnim delovima Indije često se konsumira i kafa, pa tamošnje stanovništvo ima razvijenu naviku i običaj pijenja kafe. Od ostalih napitaka treba istaknuti „badam dod“, mleko s bademima i začinima, i „šarbat“, slatki napitak na bazi voća ili ružinih latica.
