Tradicija i navike Indijaca potpuno se razlikuju od navika ljudi koji žive u drugim delovima sveta. Katja Jakovljeva izdvaja stvari koje su na nju ostavile najjači utisak.
„‘Incredible India’ je zaista odličan slogan za turističku kampanju, jer je nestvarnost ove zemlje često prva stvar koja vam padne na pamet kada je indijska kultura u pitanju. Međutim, stvaran život koji ovde vodim u sebi krije brojne, rekla bih ‘ekstra’ izazove koje prosto morate doživeti. Za osam meseci, koliko živim ovde, doživela sam mnoge stvari koje su potpuno drugačije od onih koje sam pronalazila u knjigama i putopisima o Indiji. Počeću sa nekim mojim viđenjem Mumbaja i kulturnim razlikama, tradicijom i navikama Indijaca koje su ostavile najveći utisak na mene“, počinje priču Jakovljeva.
Ona je, nabrajajući stvari koje su joj se potpuno izdvojile, indijski saobraćaj stavila na prvo mesto.
„Jedno je gledati ga u filmovima, a drugo biti aktivan učesnik u saobraćaju. Neću da vas razočaram, samo ću reći da je uživo sve još gore. Na prvi pogled imate osećaj da ste se odjednom našli u mravinjaku gde svi kreću ko kako hoće, ne poštujući nikakva pravila (da li postoje uopšte?). Ovde vlada samo jedno pravilo: samo teraj! Semafora ima, ali ih je vrlo malo, a polovina od njih ne rade. Ako oklevaš na raskrsnici ili kružnom toku, odmah će ti put preprečiti vozila iz drugog smera i moraš dugo da čekaš da se u beskrajnom potoku vozila pojavi neka ‘rupa’ kako bi mogao da prođeš. Uobičajena stvar je da vam neko vozi u susret u vašoj traci, čak i na autoputu. Jednom sam bila svedok kako se u jednom pravcu na autoputu stvorila velika gužva zbog brojnih kamiona. Vozila u dve trake su stajala ili su se kretala veoma sporo. Nije prošlo ni pet minuta, a mnogi vozači su počeli da izlaze u suprotnu traku (kroz prolaz u betonskoj ogradi između traka) i da voze u susret vozilima iz drugog smera. I to nisu bili samo bajkeri, već i kamiondžije“.
Kako navodi, česti učesnici u saobraćaju su rikše, krave, konjske zaprege, ogromni bivoli, ulični prodavci koji guraju tezge i, naravno, pešaci.
„Inače, trotoar u Indiji je vrlo retka pojava, iako ga negde ima, često je pretrpan uličnim prodavcima, psima koji spavaju ili je jednostavno raskopan. Zbog toga pešaci najčešće idu ulicom, kuda prolaze kola. Što je sigurno, sigurno je. Pritom, na vozače ne obračaju pažnju, računajući da će ih zaobići“, piše Jakovljeva, a njen kopletan doživljaj Indije možete da pročitate na sajtu „Before After“.
