Da biste videli sva čuda Indije, nije dovoljan jedan život.
Shvatiti Indiju traje nešto kraće, a za odnos prema Indiji, čoveku je potrebno nekoliko dana i odmah se svrstava u jednu od dve moguće grupe ljudi – među one koji bi se Indiji vratili sutra ili one koji joj se ne bi vratili nikad, ipak vrlo zadovoljne doživljenim.
Zato je potrebno otputovati u „osnovnu školu Indije“, u posetu slavnim gradovima mogula i maharadža, u Delhi, Agru, DŽajpur i Mumbai. Tokom duge istorije azijskog potkontinenta nijedna vladarska dinastija, nijedan period, nije obeležilo toliko raskoši i moći u arhitekturi, kao što je bilo u vreme velikih Mogula.
Moguli su poreklom Mongoli, potomci Timura hromog – Tamerlana, nomadi opakih sablji, koji su Indiju osvajali sa severozapada, da bi veoma brzo postali njeni pompenzni vladari.
Odlazak u Indiju putniku donosi spoznaju o neverovatnoj moći i bogatstvu kojim su raspolagali njeni vladari, ali i spoznaju o toj zemlji čuda, toploj, prepunoj, šarenoj, ushićenoj, prašnjavoj, blistavoj u zalasku sunca…
Tako putnik opčinjen spomenicima, polako počinje da ih smešta u ogromni mozaik, čije delove sakuplja svim čulima.
Humajunu, prvom velikom mogulskom vladaru – osvajaču Delhija, podignuto je izuzetno zdanje, preteča svih koja će nastati u sledećih par vekova. Zatim su Akbar, DŽahangir, Šah DŽahan i Aurangzeb, svaki želeći da nadmaši prehodnika, podigli u Agri i Delhiju neverovatna građevine, koristeći kao materijal crveni peščar, omiljeni materijal Mogula i beli mermer, koji će uskoro to postati.
Ipak je Šah DŽahan nadmašio sve, okupivši uz pretužnog sebe najbolje umetnike starog sveta, da u spomen njegovoj voljenoj Mumtaz Mahal podignu nezaboravno zdanje, nad kojim su se „zaplakali Sunce i Mesec“, pred kojim uvek zastane dah, koje se mora videti barem jednom u životu – Tadž Mahal.
Moć mahardža Radžputa najbolje se može videti u DŽajpuru, gradu dragulja. To je prvi grad u Indiji koji je imao ikakav građevinski plan, pa je posetiocu sa zapada privlačniji. Stari grad DŽajpura obojen je narandžasto, bojom šafrana. U centru njegovog bazara uzdiže se Hava Mahal – Palata vetrova, petospratnica neobičnog izgleda, u stilu Krišnine krune.
Deo je zenane, ženskih odaja kraljevske palate i dozvoljavala je damama da kroz mnogobrojne male prozore, zaštićene ukrasnim drvenim zastorima, gledaju dešavanja na užurbanom bazaru, a da same ne budu viđene. Amber tvrđava, starija od DŽajpura, u koju se posetioci penju na leđima šarenih slonova, predivan je svedok moći Radžputskih vladara. Pored mnogih sjajnih palata, najviše pažnje privlači Šiš Mahal – Palata ogledala, „svetlucava kutija dragulja koja se prospe pred plamenom usamljene sveće“.
A onda Mumbai! Prestonica moći britanskih radža. Grad bez koga bi putnik ostao uskraćen za informaciju o stvarnoj snazi i napretku Indije. Velelepne zgrade u centru, nestvarna železnička stanica Viktoria, opčinjavajuća mešavina ogromnog bogatstva i bede koja spava na ulici, kaleidoskop svega što se u Indiji dogodilo u poslednja tri veka…
Kolevka mnogih duhovnih učenja i religija, Indija ima praznik za svaki dan i poruku za svačiju dušu, ova ogromna riznica čuda mora se posetiti barem jednom u životu. Da saznate kojoj grupi pripadate…
(Nebojša Jojić, Danas)
