Sve više ljudi uči o jogi i vežba jogu, ali još uvek je veliki broj onih koji to rade površno ili nepravilno, tako da je i stopa povreda pri vežbanju joge u stalnom porastu.
Između 2001. i 2014. godine skoro 30.000 Amerikanaca posetilo je odeljenja za hitne slučajeve zbog povreda nastalih tokom vežbanja joge: uganuća, preloma ili drugih povreda.
Istraživači kažu da je to ipak mali broj u odnosu na broj ljudi koji vežbaju jogu, a pored toga, šanse za ozbiljne povrede veoma su male.
Međutim, studija je otkrila da se stopa povreda povećala (broj onih koji su posetili ambulante) tokom vremena: od oko 9.5 za svakih 100.000 učesnika joga vežbi u 2001. godini do 17 u 2014. godini.
Navedene brojke odražavaju samo „ozbiljne“ povrede zbog kojih su pacijenti (vežbaoci) posetili odeljenja za hitne slučajeve. Nije poznat broj svih povreda pri vežbanju joge gde su pacijenti išli samo na „lakši“ pregled kod svog lekara ili su se sami lečili.
Istraživači napominju kako im nije bila namera „da oteraju ljude sa joga prostirke“ već samo da upozore na greške, iako je vežbanje joge u principu bezbedno.
Istraživači sa Univerziteta Alabama u Birmingemu navode kako od vežbanja joge postoji veliki broj zdravstvenih dobrobiti. Činjenice govore da joga povoljno utiče na: krvni pritisak, nivo holesterola u krvi, rad srca, depresiju, anksioznost i probleme sa spavanjem.
Dr Gerald Mc Gwin ističe da ljudi koji su zainteresovani za vežbanje joge treba da znaju da postoje različiti stilovi i nivoi vežbanja joge. Treba znati da sa vežbanjem treba početi postepeno, od „nežnije klase“ ka naprednim i intenzivnijim vežbama i prilagoditi vežbe svojim mogućnostima.
Na osnovu drugih istraživanja uočljivo je da joga postaje sve popularnija u Americi, ali i u drugim zemljama sveta. Zbog toga što sve više ljudi vežba jogu postoji verovatnoća da se veći broj ljudi povredi. Sa druge strane, sve više je „neiskusnih“ koji vežbaju jogu sa željom da što pre postignu određene rezultate zanemarujući svoje znanje o jogi i svoje psihfizičke mogućnosti, odnosno utreniranost.
Moglo bi biti i drugih objašnjenja kao što je to da se zbog sve većeg interesovanja za vežbanje pojavio i veliki broj nastavnika, ali i veliki broj neadekvatno obučenih nastavnika.
Međutim, istraživači ne mogu eksplicitno da odgovore na pitanje zašto je sve veći broj povreda među ljudima koji vežbaju jogu.
Rezultati istraživanja nedavno su objavljeni u internet izdanju žurnala koji se bavi sportskom medicinom „Orthopaedic Journal of Sports Medicine“.
Istraživači su otkrili da su najčešće povrede uganuća (45%), a zatim „prelomi“ (5%) i u nešto manjem broju iščašenja kuka, ali da nema „specifičnih i karakterističnih povreda“. Najčešće se povređuju osobe starije od 65 godina, ali istraživačima nije jasno zašto, uz napomenu da je jedan od verovatnih razloga osetljivost odnosno slabost mišića i kostiju starijih ljudi. Postoji mogućnost da se mlađe osobe ređe javljaju lekaru posle povreda i da njihov organizam lakše preboli povrede.
Saveti
Dr Džošua Haris, ortoped iz Hjustona, savetuje „vežbaoce joge“: „Počnite polako sa vežbanjem i ne preterujte, ali pre svega nađite dobrog instruktora.“
Za vežbanje joge važna je fleksibilnost tela, a to najviše zavisi od „biologije“ (strukture samog organizma) i gena jer se neke osobe lakše istežu nego druge (fleksibilnije su). Pored toga, važno je postepeno i redovno vežbati jer se na taj način postiže kondicija i utreniranost, a onda su mogućnosti za povrede manje.
