Karma joga se prvi put pominje i opisuje u Bagavad Giti. To je joga u akciji. Karma je svaka uslovljena akcija, dobra ili loša, koja ima motiv i traži neki rezultat. Karma joga podrazumeva nesebičan rad i aktivnost koji nisu motivisani nikakvom nagradom.
Svako od nas traži određeno priznanje i naknadu za uloženi rad, ali to nije u duhu Karma joge. To ne znači da treba dozvoliti da drugi nezasluženo koriste našu energiju, jer to nije dobro za njihov a ni za naš duhovni razvoj, ali ako „adekvatna“ nagrada izostane, to treba mirno prihvatiti. U suprotnom, sve više ćemo se uplitati u slične situacije i doživljavati „nepravdu“, ne shvatajući da je karma sa kojom se suočavamo sastavni deo našeg karaktera i da je možemo poništiti jedino prihvatanjem i razumevanjem razloga zbog kojih nam se neke stvari dešavaju u životu.
Kako ne bismo bili zatečeni jer, kada smo povređeni, teško je zaustaviti inerciju osećanja i ozlojeđenosti, a još gore je potiskivati, najbolje je na vreme razvijati pomirljiv stav i budnost, dobrodušnost i spontanost u svakoj akciji, koliko je to moguće, sve dok nam to ne pređe u naviku. Tako ćemo se postepeno oslobađati negativnih programa koji privlače neprijatne situacije, namenjene da isprave naše pogrešno izgrađene stavove. Podsećanje na istinu da je sve ono što nam se dešava u životu najbolje za nas i našu dušu (ali često ne i za naš ego) i primenjivanje tog uvida u svakodnevnim životnim situacijama jeste stav Karma joge.
Ideal Karma joge iskazuje se kroz živote taoističkih, čanističkih i zen-budističkih učitelja. Kada u sebi razvijemo unutrašnji stav da svakodnevne poslove obavljamo bez namernog napora ili svrsishodnosti to taoisti nazivaju Wu-Wei (ne-delanje). Veliki umetnici, slikari, arhitekte i vajari drevne Indije često nisu potpisivali svoja dela i ostajali su anonimni. Nisu se vezivali za svoja velika dela i talente, niti tražili priznanja, nisu bili gordi, već su uživali u kreativnom radu ne doživljavajući sebe kao nekoga ko radi, već nekoga kroz koga se dela.
