Postoji mnogo vrsta joge, ali najčešće se praktikuje hatha joga, koja kombinuje fizičke poze i svesno disanje. Ovaj oblik vežbanja može poboljšati ravnotežu, fleksibilnost, opseg pokreta i snagu, a postoje i koristi za mentalno zdravlje.
Osećaj sreće i smirenosti
Ako se uradi ispravno, joga može osloboditi korisne hemikalije u mozgu. Većina fizičkih aktivnosti stimuliše oslobađanje ‘hormona sreće’ u mozgu, kao što su dopamin, serotonin i noradrenalin. Iako su pokreti u jogi spori i kontrolisani, ipak podižu rad srca, jačaju mišiće i podstiču lučenje ovih hemikalija, što rezultira boljim raspoloženjem.
Ublažavanje depresije
Pored toga, studije pokazuju da joga može pomoći u smanjenju simptoma depresije. Naučnici su otkrili da je joga uporediva sa drugim oblicima lečenja, kao što su lekovi i psihoterapija, ali bez neželjenih efekata koje izazivaju mnogi lekovi. Iako može koristiti čak i osobama sa teškim oblicima depresije, potrebno je više istraživanja o njegovom efektu jer još uvek nema dovoljno kontrolisanih studija.
Smanjenje stresa
U anketi Amerikanaca koji praktikuju jogu, 86% njih je reklo da im je pomogla da se nose sa stresom. Zatezanje i opuštanje mišića može smanjiti napetost, a mirna atmosfera, umirujuća muzika i pozitivan stav koji vladaju na većini časova joge dodatno doprinose ovom efektu.
Ublažavanje anksioznosti
Joga može pomoći u smanjenju anksioznosti, a tehnike disanja koje se koriste u jogi su posebno korisne jer postoji veza između problema sa disanjem i anksioznosti. Iako joga možda neće pomoći svima koji pate od anksioznih poremećaja, neki psiholozi je koriste kao dodatak drugim oblicima terapije.
Bolje spavanje
Istraživanja sugerišu da joga može poboljšati kvalitet sna, posebno kod starijih osoba. U jednoj studiji na ljudima starijim od 60 godina, učesnici su prijavili poboljšanje kvaliteta i kvantiteta sna i povećanje efikasnosti spavanja, što se odnosi na procenat vremena provedenog u krevetu koji je zapravo posvećen spavanju.
Bolji društveni život
Ako pohađate časove joge uživo, možete imati koristi od društvene interakcije sa drugim učenicima. Društvene veze pozitivno utiču na psihičko i fizičko zdravlje, a zajedničko izvođenje pokreta i disanje u ritmu sa grupom može ojačati osećaj pripadnosti i povezanosti sa drugim učesnicima.
Podstiče mnoge druge zdrave navike
Kada vežbate jogu, verovatno ćete izabrati zdravije navike u ishrani. Svaka aktivnost utiče na procese gladi i želju za hranom, koja postaje zdravija i realnija.
Pored ovih prednosti, joga može biti korisna za ljude koji pokušavaju da izgube težinu, ostave pušenje ili leče hronične bolesti. Naravno, rezultati mogu da variraju u zavisnosti od vašeg stava, kvaliteta instruktora i vrste joge koju vežbate.
Kako koristiti jogu za poboljšanje mentalnog zdravlja
Najbolji način da naučite jogu je sa kvalifikovanim instruktorom, bilo na privatnim časovima ili grupnim treninzima. Instruktor vam može pomoći da ispravite poze i prilagodite ih ako je potrebno. Možete koristiti blokove, kaiševe i druge dodatke da biste olakšali neke poze, a joga se čak može praktikovati sedeći na stolici umesto na podu.
Kada savladate osnove, knjige i video snimci mogu vam pomoći da dalje vežbate. Izvući ćete više od joge ako je vežbate kod kuće između časova, a onlajn časovi mogu učiniti kućnu vežbu zanimljivijom. Ako vam je prijatno da praktikujete jogu kod kuće, možete je koristiti kada osetite dodatni stres, nesanicu ili druge izazove.
Rizici joge
Joga je aktivnost niskog rizika, ali može doći do povreda, uglavnom istegnuća ili uganuća. Loša tehnika, postojeći zdravstveni problemi ili prenaprezanje mogu izazvati povrede. Neke povrede mogu biti povezane sa instruktorima koji nisu pravilno obučeni. Rizik od povreda ne sprečava većinu ljubitelja joge da nastave sa vežbanjem – među onima koji su se povredili dok su se bavili jogom, manje od 1% je odustalo, piše webmd.
