Joga je u našoj zemlji odavno prisutna, ali relativno mali broj ljudi stvarno zna šta je joga. Čim se pomene reč „ joga“, većina ljudi prvo pomisli na meditaciju, komplikovane vežbe ili dugotrajno svakodnevno iscrpljivanje.
To su samo neke od mnogih zabluda o jogi. Bavljenje jogom nikoga ne prisiljava da radi ono što mu nije potrebno, ono što ne želi, ili ono što mu ne prija.
Šta je joga?
Joga je drevna metoda samorazvoja koja podrazumeva upotrebu određenih tehnika:
- fizičkih položaja
- vežbi upravljanja energijom putem disanja
- relaksaciono-meditativnih vežbi
- koncentracije
- meditacije i samorealizacije.
Joga podrazumeva usvajanje vrednosnog sistema (Jama, Nijama) koji kreira životnu filozofiju, iz koje proishodi novi razvojni životni stil.
Nastanak joge vezuje se za susret Arijaca i Dravida u Indiji.
Indija je, dakle, kolevka joge.
Kako se primenjuje joga?
Treba shvatiti da jogu svako može primenjivati u obimu koji mu odgovara i koliko smatra da je potrebno njegovom organizmu.
Važno je da pojedinac shvati zbog čega hoće da vežba, pa da onda otpočne sa vežbanjem i napravi plan kako, koliko i kada da vežba.
Da biste naučili osnovno o primeni joge u borbi za zdravlje, trebalo bi da posetite ili nađete nekog učitelja, pohađate neki od kurseva ili da nabavite knjigu sa opisom vežbi.
Ljudi koji nisu upućeni u meditaciju i strepe od dugotrajnog vežbanja – treba da znaju da meditacija u jogi nije obavezna i da se mogu raditi samo pojedine vežbe, i to samo dva do tri puta nedeljno. Naravno, pored nekih osnovnih pokreta, možete raditi samo one vežbe koje pozitivno deluju na vaše telo ili na neke bolesti i tegobe.
Kada se napravi plan i izbor vežbi koje ćete raditi, važno je pridržavati se rasporeda: ako su, na primer, neke vežbe planirane za danas, a niste vežbali, onda ćete ih uraditi prvog sledećeg dana vežbanja i nastaviti tamo gde ste stali.
