Veliki broj ljudi širom sveta pokušao je, neko jednom neko više puta, jogu, pa odustao, a jedan broj je ostao dosledan „vežbanju“.
Razlog najčešćeg odustajanja je to što iako izgleda lako, vežbe joge su zapravo teške, a bez pravog instruktora i pravilnog rada nema ni rezultata. Takođe, prevelika grupa za vežbanje kao i prebrz ili prespor tempo vežbi – mogu uticati na nepravilan i neadekvatan rad, što takođe dovodi do neuspeha.
Savet iskusnih instruktora joge za uspešnost vežbi jeste izjašnjavanje početnika o fizičkim sposobnostima koje poseduje, kao i da li tretmani i vežbe u određenoj grupi odgovaraju njegovim fizičkim sposobnostima.
Najbolje je ipak, baz obzira na fizičke sposobnosti, trening joge započeti u početničkoj grupi koja se fokusira na fizičko poravnanje tela. Napredak u vežbanju joge je dosta brz ukoliko se osećate prijatno i opušteno tokom vežbi. Takođe, treba znati da su sve grupe ili klase u vežbanju joge bitne jer nijedna nije dovedena do savršenstva pa sami tim uvek postoji nešto novo ili bolje što treba naučiti.
Veoma je važno imati kvalifikovanog instruktora joge, koji će sa vama raditi vežbe primerene vama, jer u raznim zemljama postoji više različitih sertifikata za instruktore. Takve različite kvalifikacije postavljaju i različite standarde pa je zato veoma važno raditi jogu sa standardima koji vama odgovaraju.
Neke osobe odustanu od joge jer se nađu u grupi mršavijih od sebe pa se osećaju neprijatno i poražavajuće. Takve osobe treba da imaju na umu da je joga prvenstveno predviđena za unutrašnji mir i sklad, to jest um i dušu, a da spoljašnji fizički izgled dolazi kasnije kao rezultat uspešnosti u vežbanju.
Na kraju, navodi se možda i najveća prednost joge u odnosu na druge fizičke aktivnosti, a to je da nikad nije kasno početi sa vežbanjem. Nema ograničenja ni u vremenu treninga ni za godine ni za hropnične bolesti, što znači da sve što smo naveli može biti i razlog za odabir joge kao umerene fizičke aktivnosti.
Izgovori
Iz iskustava „profesionalaca“ i „vežbača“ navodimo da je veoma teško vežbati samostalno jer retko ko ima uslova da u stanu-kući vežba nesmetano u miri i tišini. Druga otežavajuća okolnost „za samostalno vežbanje“ jeste nedoslednost, jer kada su organizovane vežbe, onda se „čovek lakše natera“ na redovno vežbanje, dok u samostalnoj režiji veoma često „ima nekih izgovora“ da se danas-sutra ne vežba, pa odlaganje postane praksa.
