Depresija je bolest koja će obeležiti 21. vek zbog tempa života. Lekovi koji se koriste za lečenje ove bolesti ne menjaju percepciju stvarnosti. Oni mogu da smanje stepen napetosti, podići nivo životne energije, uticati na san, ali kod većine ljudi neće rešiti problem, tvrdi u autorskom tekstu Suzana Arnaut Nikolić, instruktor joge i specijalista opšte medicine.
Često kod obolelih postoje negativna iskustva tokom psiho- socijalnog sazrevanja, koja uslovljavaju depresivne obrasce mišljenja, a oni se mogu aktivirati tokom života, svaki put kada nam okolnosti ne idu naruku.
Joga je drevni metod spoznavanja čoveka, njegovog fizičkog, psihičkog, mentalnog i duhovnog aspekta i kao takva ima svoje mesto u očuvanju zdravlja prevenciji određenih bolesti, a može biti od pomoći i za uklanjanje ili smanjenje tegoba kod pojedinih hroničnih oboljenja kao dopuna medicinskom tretmanu. Metode kojima se joga služi u borbi za zdravlje jesu asane položaji tela, tehnike disanja, metode relaksacije, tehnike koncentracije i meditacije, kao i tehnike čišćenja tela.
Vežbe joge su psihosomatske, što znači da pored fizičkog tela utiču i na celokupno ljudsko biće. Jedno od značenja reči joga jeste sjedinjenje svesti i energije.
Tokom statičkih i dinamičkih vežbi učimo da povežemo vlastitu svest sa najprepoznatljivijim oblikom vlastite energije fizičkim telom. To sa jedne strane, jača naše telo i u isto vreme razvija sposobnost koncentracije i fokusiranja pažnje.
Tokokm vežvanja joge povlačimo pažnju iz spoljašnjeg sveta u unutrašnji, zaustavljamo svako automatsko kretanje i usmeravamo pažnju na jedan oblik vlastitog kretanja nad kojim preuzimamo kontrolu.
Kod neurotskih i depresivnih poremećaja postoji stanje jedne mentalne raspršenosti u kojoj često dominira besciljno mišljenje koje se vrti oko stra đhovanja od naslućivanih opasnosti, prožeto teskobom i negativnim emocijama. Tokom vežbanja joge, mi sabiramo vlastitu pažnju, povlačimo je sa misli i emocija, a samim tim i od uznemirujućeg sadržaja i usmeravamo je na kretanje tela i daha.
Svako fokusiranje pažnje opušta nervni sistem, čini ga funkcionalnijim, smiruje negativan afekat i razvija introspekciju koja će, vremenom, postati ključna u razumevanju unutrašnjih depresivnih obrazaca.
Svaka osoba ima sopstveni psihički potencijal, određeni kapacitet da izdrži probleme i da savlada poteškoće sa kojima se nosi. Medicina kaže da čovek ne može izbeći stres. Međutim naš doživljaj ugroženosti zavisi od odnosa naše snage i situacije u kojoj se nalazimo. Ne možemo uvek promeniti spoljašnje okolnosti ali stres možemo prevazići podizanjem sopstvene snage, unutrašnjeg mira, uspostavljanjem unutrašnje ravnoteže. Tehnika svesnog opuštanja pomaže uklanjanju napetosti, straha, nesanice i depresije.
Tokom meditacije i koncentracije, svesnu pažnju usmeravamo na suptilnije oblike kretanja energije u nama, što nam može omogućiti oslobođenje od ograničenog i iskrivljenog mišljenja poput depresivnih obrazaca.
Joga je metod koji realno i dubinski pomaže kod depresije, bez neželjenih nuspojava.
(Informer)
