Izvor je vitamina C, dobar je kod reumatoidnog artritisa i osteoartritisa, kao i u prevenciji arterioskleroze i sveopšteg pojačanja imunog sistema.
Limun je citrusno voće kiselog ukusa koje u ovo zimsko vreme svojom bojom budi osećanje toplote i svetlosti. Ima veliku primenu i koristi se kako u limunadama i čajevima tako i u jelima i poslasticama. Limun ima osobinu da ističe ukus drugih namirnica, pa se često koristi i kao začin.
Smatra se da limun potiče iz regiona Kine i Indije, a počeo je da se uzgaja pre oko 2.500 godina. Na prostor današnje Španije doneli su ga u 11. veku Arapi koji su držali taj region Evrope. Krstaši su limun doneli iz Palestine i zaslužni su za njegovo širenje na ostatak Evrope. Kolumbo je na svom drugom putovanju preneo limun u Novi svet. Danas su najvažniji svetski proizvođači limuna Meksiko, Brazil, Argentina, SAD, Kina, Indija, Italija, Španija, Grčka, Turska i Izrael. U mediteranskim mestima, gde nije bilo puno pitke vode, često su se u bunare ubacivale kriške limuna, jer se smatralo da limun čisti vodu. Savremena nauka dokazala je da limun ima antibakteriološka svojstva.
Postoje dve glavne sorte: eureka i lisbon. Eureka sorta je malo izduženog oblika, ima hrapaviju, deblju koru i poneku semenku, dok je lisbon više okrugla sorta s manje hrapavom, tanjom korom, gotovo bez semenki. Limun nije voće koje ćete odabrati za popodnevnu užinu, ali bogatstvo vitamina Ce mu daje prednost nad ostalim voćem, naročito u sezoni gripa. Dostupan je tokom cele godine. Ima malu energetsku vrednost, 29 kcal na 100 g. Sok od limuna sadrži od pet do šest odsto limunske kiseline, što mu daje kiseo ukus, tako da je pe-ha vrednost limuna između dva i tri.
Kao i mnogi drugi citrusi, i limun sadrži flavonoide koji imaju antioksidativna svojstva. On je najpoznatiji izvor vitamina Ce, koji je jedan od najvažnijih antioksidanasa u prirodi, odnosno primarni antioksidans rastvorljiv u vodi i bori se protiv slobodnih radikala. Zbog toga je ova voćka dobra u terapiji reumatoidnog artritisa i osteoartritisa, kao i u prevenciji arterioskleroze i sveopšteg pojačanja imunog sistema.
Kada birate limun, odaberite onaj koji je potpuno zreo, jer tada sadrži najveći sadržaj antioksidanasa. Birajte plod koji ima koru koja nije suviše hrapava, jer je tada tanka, a sam limun sočniji. Takvi su obično okruglasti plodovi. Izbegavajte one koji imaju mekša mesta, udubljenja ili nabore, jer to znači da je limun natučen i prezreo i da će brzo da istrune. Birajte one jednoobrazne žute boje, bez zelenih tragova, jer su ovi drugi kiseliji i nisu potpuno sazreli.
Na sobnoj temperaturi limun će ostati svež nedelju dana, pod uslovom da nije na direktno osunčanom mestu. Ako želite da traje duže (i do četiri nedelje), držite limun u frižideru u donjoj pregradi.
Uvek cedite limun dok je na sobnoj temperaturi, jer će tako dati više soka. Naravno, pre sečenja ga operite. Ako vam se žuri, a držite limun u frižideru, potopite ga u posudu s toplom vodom nekoliko minuta. Pre nego što počnete s rezanjem limuna protrljajte ga dlanom o ravnu površinu i dobićete više soka.
Za osobe koje imaju problem s visokim krvnim pritiskom i ne smeju da koriste so, limunov sok može da bude dobra zamena.
Ljubiteljima ledenog čaja preporučujem da u njega stavljaju kockice leda, koji je zamrznut s nešto soka od limuna, ali ne previše.
Avokado prelijte limunovim sokom i tako ga jedite.
Kada spremate ribu, u tiganj oko nje stavite i oguljen i tanko isečen limun na kolutove. Kolutovi će omekšati i moći će da se jedu zajedno s ribom.
Da biste pripremili ukusan i aromatičan preliv za salatu, iscedite limunov sok i pomešajte ga s maslinovim uljem i sveže seckanim belim lukom i biberom.
I za kraj još jedna zanimljiva kombinacija: skuvajte integralni pirinač s graškom, prazilukom, semenkama bundeve (oguljene), pilećim grudima u kockicama i sokom limuna.
(Jasna Vujičić, nutricionista, www.nadijeti.com)
