Ajurveda je indijska nauka o životu i bavi se svim aspektima ljudskog života. Sam pojam je nastao od reči „ajus“, koja znači život, i „veda“, koja znači znanje ili mudrost.
Značaj ajurvede je još pre više decenija prepoznala Svetska zdravstvene organizacija, koja podržava i preporučuje praktikovanje ovog medicinskog sistema, ne samo na tlu Indije već i širom sveta.
Poštujući te preporuke, Ministarstva zdravlja Republike Srbije je 2007. godine usvojilo „Pravilnik o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine“, tako da ajurveda predstavlja granu tradicionalne medicine koja se može legalno praktikovati i u našoj zemlji. Dakle, Svetska zdravstvena organizacija priznala je ajurvedu 1977. godine kao metodu tradicionalne medicine, a od 2007. ova drevna metoda priznata je i kod nas.
Prvi cilj ajurvede je da se održi zdravlje i sreća. Drugi cilj ajurvede je da se upravlja zdravljem, odn. da se vrati zdravlje (obolelom), ali da mu se vrati i produktivno stanje uma.
Ajurveda nudi odlične smernice za bolji životni stil. Ona daje podjednaku važnost našem telu, umu i duši. Zasniva se na sveobuhvatnom pristupu.
Život je u ajurvedi shvaćen kao zajednica tela, čula, uma i duše. Svaki čovek po ajurvedi ima tri soka, sedam osnovnih tkiva i otpadnih materija tela (fekalije, urin i znoj). Tako se telo sastoji od sokova, tkiva i otpadnih materija tela.
Razvoj i propadanje tela i njegovih sastojaka povezani su s hranom, koja sve prerađuje u sokove, tkiva i otpad.
Gutanje, probava i razmena hrane međusobno su povezani i u zdravlju i u bolesti i na njih značajno utiču psihološki mehanizmi.
Prema ajurvedi, svi objekti u svemiru, uključujući ljudsko telo, sastoje se od pet osnovnih elemenata: etar, vazduh, vatra, voda i zemlja. Da bi se zadovoljile potrebe i zahtevi različitih delova tela, treba da postoji uravnoteženost ovih elemenata. Rast i razvoj tela zavisi od ishrane, tj. hrane, a i sama hrana se sastoji od navedenih pet elemenata.
